Neće se dva puta podignuti pogibao. (Naum 1,9)
Sotonina pobuna trebalo je da, tokom svih budućih vekova, posluži kao pouka svemiru, da bude trajno svedočanstvo o prirodi i strašnim posledicama greha. Posledice sotonine vladavine, njen uticaj i na ljude i na anđele, trebalo je da otkriju plodove odbacivanja božanskog autoriteta; da potvrde da je uz postojanje Božje vladavine i Njegovog zakona neraskidivo povezano blagostanje svih bića koja je On stvorio. Tako je trebalo da istorija ovog strašnog pokušaja pobune posluži kao trajna zaštita svim svetim bićima, da ih sačuva od pogrešnog shvatanja prirode prestupa, da ih spreči da učine greh i pretrpe njegove posledice.
Sve do samog kraja sukoba na Nebu, veliki uzurpator nastavio je da opravdava sebe. Kada je bilo objavljeno da zajedno sa svim svojim pristalicama mora da bude proteran iz boravišta blaženih, vođa pobunjenika drsko je izrazio svoj prezir prema Stvoriteljevom zakonu. Ponovio je svoje tvrđenje da anđelima nije potrebno nikakvo nadgledanje, da im mora biti dozvoljeno da slede prohteve svoje volje, jer će im ona uvek služiti kao siguran vodič. Optužio je božanska pravila kao ograničavanje slobode i izjavio da će se truditi da Zakon bude ukinut, i da tako, slobodne od svih ograničenja, nebeske čete mogu dostići uzvišenije, slavnije postojanje.
Sotona i njegove čete krivicu za svoju pobunu jednodušno su pripisali Hristu, izjavljujući da se nikada ne bi pobunili da nisu bili ukoreni. I tako, prkosni i uporni u svom verolomstvu, uzaludno se trudeći da obore Božju vladavinu, a ipak bogohulno tvrdeći da su nevine žrtve nasilničke vlasti, veliki buntovnik i njegove pristalice konačno su bili prognani s Neba.
Isti duh koji je pokrenuo pobunu na Nebu i dalje podstiče pobunu na Zemlji. Sotona je prema ljudima nastavio da vodi istu politiku koju je vodio prema anđelima. Njegov duh sada vlada u sinovima neposlušnosti. Slično njemu, i oni pokušavaju da obore ograničenja Božjeg zakona i da ljudima obećaju slobodu prestupanjem njegovih odredbi. Ukoravanje greha i dalje izaziva duh mržnje i otpora. Kada Božje poruke i opomene stignu do savesti ljudi, sotona ih navodi da se opravdavaju i traže odobravanje za svoje grešno ponašanje. (Velika borba, str. 499.500. original)
