Nego ištite najprije carstva Božijega i pravde Njegove. (Matej 6,33)
Nijedan od apostola i proroka nikada nije tvrdio da je bez greha. Ljudi koji su živeli najbliže Bogu, ljudi koji bi radije žrtvovali život nego da svesno učine zlo delo, ljudi koje je Bog odlikovao božanskim videlom i snagom, priznavali su grešnost svoje prirode. Nisu se ni najmanje oslanjali na telo, nisu isticali svoju, već su se u potpunosti oslanjali na Hristovu pravednost.
Tako će biti i sa svima koji se ugledaju na Hrista. Što se više budemo približavali Isusu, što jasnije budemo raspoznavali neporočnost Njegovog karaktera, to ćemo jasnije uvidati i prekomernu grešnost greha i sve ćemo manje biti skloni da uzdižemo sebe. Naša duša neprestano će težiti za Bogom, dolaziće do stalnog, bolnog priznanja greha i do trajne, sve veće skrušenosti srca pred Njime. Prilikom svakog koraka u napredovanju na putu hrišćanskog iskustva, naše pokajanje biće produbljivano. Mi ćemo znati da je naša pravednost jedino u Hristu, i tako ćemo se pridružiti apostolu u priznanju: „Jer znam da dobro ne živi u meni, to jest u telu mojemu!“ „A ja, Bože sačuvaj da se čim drugim hvalim osim krstom Gospoda našega Isusa Hrista, kojega radi razape se meni svet, i ja svetu.“ (Rimljanima 7,18; Galatima 6,14)
Neka anđeli zapisničari beleže istoriju svetih borbi i sukoba Božjeg naroda, neka beleže njihove molitve i suze; ali neka se nikada sa ljudskih usana ne čuje izjava kojom bi bila nanesena sramota Bogu: „Ja sam bezgrešan, ja sam svet!“ Posvećene usne nikada neće izgovoriti tako drske reči…
Neka se oni, koji su skloni da visoko cene svoju svetost, pogledaju u ogledalu Božjega zakona! Kada budu upoznali njegove dalekosežne zahteve, kada budu shvatili da on sudi mislima i pobudama srca, više se neće hvaliti svojom bezgrešnošću. Ne odvajajući se od svoje braće, Jovan izjavljuje: „Ako rečemo da greha nemamo, sebe varamo, i istine nema u nama!“ „Ako rečemo da ne sagrešismo, gradimo Ga lažom, i reč Njegova nije u nama.“ (1. Jovanova 1,8.10)…
Ako nastavamo u Hristu, ako se Božja ljubav nalazi u našem srcu, naša osećanja, naše misli, naša dela, sve to biće u skladu sa Božjom voljom. Posvećeno srce je u skladu sa propisima Božjeg zakona. (Apostolska crkva – Hristovim tragom, str. 561-563. original)
