Imajući, dakle, ovakva obećanja, o Ijubazni, da očistimo sebe od svake poganštine tijela i duha, i da tvorimo svetinju u strahu Božijemu. (2. Korinćanima 7,1)
Pošto je to sredstvo preko koga treba da primimo silu, zašto nismo gladni i žedni dara Svetoga Duha? Zašto ne razgovaramo o njemu, zašto se ne molimo za njega, zašto ne propovedamo o njemu? Gospod je spremniji da izlije svoga Svetoga Duha na one koji Mu služe od roditelja voljnih da daju dobre darove svojoj deci. Svaki radnik u Božjem delu treba da upućuje svoje molitve Bogu za svakodnevno krštavanje Svetim Duhom. Čete hrišćanskih radnika treba da se okupljaju i traže posebnu pomoć, nebesku mudrost, da bi znali da planiraju i mudro rade. Posebno treba da se mole da Bog svoje izabrane predstavnike u misionarskim poljima krštava bogatom merom svoga Duha. Prisutnost Svetoga Duha u njihovom radu daće delu objavljivanja istine silu koju mu ne bi mogli dati sva čast ili slava ovoga sveta.
Sveti Duh nastava u svakom posvećenom Božjem saradniku, bez obzira na kome se mestu nalazi. Reči upućene učenicima, upućene su i nama. Utešitelj pripada njima koliko i nama. Sveti Duh daje snagu koja duše, koje se trude i bore, održava u svakoj nevolji, iako su izložene mržnji sveta, iako su svesne svojih pogrešaka i mana. U tuzi i nevolji, kada su izgledi mračni i budućnost neizvesna, kada se osećamo sami i bespomoćni – to su trenuci u kojima Sveti Duh, odgovarajući na molitvu vere, donosi utehu srcu.
Ne postoji nikakav pouzdan dokaz da je neko hrišćanin samo zato sto u neobičnim okolnostima pada u duhovni zanos. Svetost nije zanos; to je potpuno pokoravanje volje Bogu; to je življenje od svake reči koja izlazi iz usta Božjih; to je poštovanje volje našeg nebeskog Oca; to je poverenje u Boga u nevoljama, u tami kao i u svetlosti, to je hodanje verom, a ne gledanjem; to je oslanjanje na Boga s neograničenim poverenjem, počivanje u Njegovoj ljubavi.
Za nas nije bitno da budemo sposobni da odredimo suštinu Svetoga Duha. Hristos nam je kazao da je Sveti Duh Utešitelj, „Duh istine, koji od Oca izlazi“. O Svetom Duhu jasno je rečeno da „neće od sebe govoriti“ u delu upućivanja ljudi na svaku istinu (Jovan 15,26; 16,13). (Apostolska crkva – Hristovim tragom, str. 50.51. original)
