Ridajte, pastiri, i vičite i valjajte se po prahu, glavari stadu, jer se navršiše vaši dani da budete poklani, i da se razaspete. (Јeremija 25,34)
Propovednik koji je žrtvovao istinu da bi zadobio ljudsku naklonost, sada prepoznaje karakter i uticaj svoga propovedanja. Oko Sveznajućega očigledno ga je pratilo dok je stajao za propovedaonicom, dok je hodao ulicama, dok se mešao sa ljudima u najrazličitijim životnim okolnostima. Svako osećanje njegove duše, svaki napisani red, svaka izgovorena reč, svako delo kojim je navodio ljude da se oslone na laž, sve to je poslužilo kao posejano seme; a sada, u nesrećnim, izgubljenim dušama koje gleda oko sebe, mogao je da vidi žetvu…
Propovednici i narod uviđaju da nisu uspeli da uspostave pravilan odnos sa Bogom. Vide da su se pobunili protiv Začetnika svakog pravednog i dobrog zakona, da je potiskivanje božanskih propisa dovelo do pojave hiljade zala, do nesloge, mržnje, bezakonja, sve dok Zemlja nije postala veliko poprište sukoba, kaljuža pokvarenosti. To je slika koje sada postaju svesni svi oni koji su odbacili istinu i izabrali zabludu. Nijedan jezik ne može izraziti čežnju kojom neposlušni i neverni sada čeznu za onim što su zauvek izgubili – za večnim životom. Ljudi koje je svet obožavao zbog njihovih sposobnosti i njihove rečitosti, sada sve to vide u pravoj svetlosti. Shvataju šta su prestupom izgubili, i zato padaju pred noge onih čiju su vernost prezirali i ismejavali i priznaju da ih je Bog voleo.
Narod uviđa da je bio zaveden. Ljudi optužuju jednu druge da su krivi za propast, ali svi se ujedinjuju u upućivanju najogorčenijih optužbi protiv svojih propovednika. Neverni pastiri su im govorili ono što su želeli da čuju, navodili su svoje slušaoce da odbace Božji zakon i da progone one koji su želeli da ga poštuju. Sada, obuzeti očajanjem, ovi učitelji priznaju pred svetom svoje delo prevare. Mnoštvo, puno gneva, uzvikuje: „Mi smo izgubljeni, a vi ste uzrok naše propasti“, i okreće se protiv svojih lažnih pastira. Upravo oni koji su se nekada najviše divili svojim učiteljima, sada ih obasipaju najgorim kletvama. Iste ruke koje su ih nekada ukrašavale vencima sada su podignute da ih unište. Mačevi isukani da pobiju Božji narod, sada se okreću protiv njegovih neprijatelja. Na sve strane su sukobi i krvoprolića. (Velika borba, str. 654-656. original)
