Nebesa kazuju slavu Božiju, i djela ruku Njegovijeh glasi svod nebeski. (Psalam 19,1)
Preko dela stvaranja i mi treba da se upoznajemo sa Stvoriteljem. Knjiga prirode je veliki udžbenik, kojim se, zajedno sa Pismom, moramo služiti prikazujući drugima Njegov karakter i vraćajući izgubljene ovce u Božji tor. Dok budemo tako proučavali Božja dela, Sveti Duh osvedočavaće naš um. To neće biti osvedočenje stečeno logičnim razmišljanjem, već ćemo, ukoliko naš um nije postao previše pomračen da upozna Boga, oko previše mutno da Ga vidi, a uho preslabo da čuje Njegov glas, shvatiti njihovo duboko značenje, a uzvišene, duhovne istine pisane Reči utisnuće se u naše srce…
Hristos je poučavajući uz pomoć kratkih priča iz života i uzdižući svetost Subote imao isti cilj. Bog je dao ljudima ovu uspomenu na svoju stva-ralačku moć da bi Ga prepoznali u delima Njegovih ruku. Dan odmora poziva čoveka da u delima stvaranja otkrije Stvoriteljevu slavu. I upravo zato što je želeo da i mi to činimo, Isus je svoje dragocene pouke povezivao s lepotom prirode. U toku svetog dana od odmora, više nego bilo kog drugog dana, treba da proučavamo poruke koje je Bog zapisao u prirodi. Spasiteljeve kratke priče treba da proučavamo tamo gde ih je izgovarao, u poljima i šumarcima, pod otvorenim nebom, okruženi cvećem i travom. Kada se budemo približili srcu prirode, Hristova prisutnost postaće nam stvarna i On će našem srcu progovoriti o svojoj ljubavi i miru.
Međutim, Hristos svoja učenja nije povezivao samo sa danom odmora, već i sa radnom sedmicom. Svoje mudre savete upućivao je i onima koji idu za plugom i seju seme. On je želeo da u oranju i sejanju, kopanju i prikupljanju plodova vidimo sliku Njegovog dela dobročinstva u srcu. Isto tako, u svakom korisnom radu i svakom druženju u životu, On želi da nađemo pouke o božanskoj istini. Tada naš svakodnevni rad neće potpuno zaokupljati našu pažnju niti će nas navoditi da zaboravimo Boga; on će nas neprestano podsećati na našeg Stvoritelja i Otkupitelja. Misao o Bogu provlačiće se kao zlatna nit kroz sve naše domaće brige i poslove. Slava s Njegovog lica ponovo će za nas počivati na licu prirode. Stalno ćemo učiti nove pouke o nebeskoj istini i postajati sve sličniji liku Njegove neporočnosti. Tako ćemo znati da ćemo ,,svi biti naučeni od Gospoda“ a u životnom zvanju ostati pozvani „pred Gospodom“ (Isaija 54,13; 1. Korinćanima 7,24). (Pouke velikog Učitelja, str. 24-27. original)
