I uzevši Gospod Bog čovjeka namjesti ga u vrtu edemskom, da ga radi i da ga čuva. (1. Mojsijeva 2,15)
Sam Bog je stvorio Edemski dom naših praroditelja. Kad ga je opremio svim što je čovek mogao poželeti rekao je: „Da načinimo čoveka po svome obličju, kao što smo mi…“
Gospod je bio zadovoljan ovim poslednjim, i najplemenitijim od svih svojih stvorenja, određujući ga da bude savršen stanovnik savršenog sveta. Božja namera nije bila da čovek živi u samoći. On je rekao: „Nije dobro da je čovek sam; da mu načinim druga prema njemu.“ Bog je Adamu dao druga. On se postarao za „druga prema njemu“ – pomoćnika koji će mu odgovarati – nekoga ko će biti osposobljen da mu bude pratilac i koji će moći da bude jedno s njim u ljubavi i saosećanju. Eva je bila stvorena od Adamovog rebra, što je simbolički ukazivalo na to da ona ne treba da vlada njime kao glava, niti da bude pod njegovim nogama kao manje vredna, već da stoji uz njega kao jednaka njemu, da uživa njegovu ljubav i zaštitu. Kao deo čoveka, kost od njegove kosti, meso od njegovog mesa, ona je bila njegovo drugo ja, što pokazuje kakvo usko zajedništvo i osećajna povezanost treba da vlada u tom odnosu. „Jer niko ne omrznu kada na svoje telo, nego ga hrani i greje.“ (Efescima 5,29) „Zato će ostaviti čovek oca svojega i majku svoju i prilepiće se ženi svojoj i biće dvoje jedno telo.“…
Očevi i majke koji Bogu daju prvo mesto u svom domu, koji uče decu da je strah Gospodnji početak mudrosti, proslavljaju Boga pred anđelima i pred ljudima time što predstavljaju svetu svoju uravnoteženu i jedinstvenu porodicu, koja ljubi i sluša Boga, koja se ne buni protiv Njega. Hristos nije stranac u takvom domu. U tom domu Njegovo ime je poznato, poštovano i slavljeno. Anđeli se raduju domu u kome Bog vlada, u kome se deca uče da poštuju veru, Bibliju i svoga Stvoritelja. Takva porodica može da se osloni na obećanje: „One ću poštovati koji Mene poštuju.“ U razgovoru sa Bogom, otac iz takvog doma odlazi na posao sa poniznim i krotkim duhom. (Temelji srećnog doma, str. 25.27.28. original)
