Riječju Gospodnjom nebesa se stvoriše, i duhom usta Njegovijeh sva vojska njihova. (Psalam 33,6)
Stvaralačka sila, koja je pokrenula svetove, nalazi se u Božjoj Reči. Ta reč daje silu; ona rađa život. Svaka zapovest je i obećanje. Prihvaćena voljom, primljena u dušu, ona donosi život Beskonačnoga. Ona preobražava prirodu i nanovo stvara dušu po Božjem obličju.
Život koji je na ovaj način dat, na isti način se i održava. Čovek živi „o svakoj reči koja izlazi iz usta Božjih“ (Matej 4,4).
Um, duša, izgrađuje se onim čime se hrani; na nama počiva odgovornost da odlučimo čime ćemo se hraniti. Svako ima pravo da izabere teme kojima će se baviti njegove misli i oblikovati njegov karakter. Bog poručuje svakom ljudskom biću koje ima prednost da pristupi Pismu: „Napisah mu velike stvari u Zakonu svom.“ „Zovi Me, i odazvaću ti se, i kazaću ti velike i tajne stvari, za koje ne znaš.“ (Osija 8,12; Jeremija 33,3)…
Božja Reč, kao i karakter njenog Autora, sadrži tajne koje ograničena bića nikada potpuno neće moći da shvate. Međutim, Bog je u Pismima dao dovoljno dokaza o njihovom božanskom autoritetu. Njegovo postojanje, Njegov karakter, istinitost Njegove Reči potvrđeni su svedočanstvima koja se obraćaju našem razumu; tih svedočanstava ima mnogo. Istina, On nije uklonio mogućnost za sumnju; vera mora počivati na jasnom dokazu, a ne na logičnom tumačenju; oni koji žele da sumnjaju, imaju priliku; ali oni koji čeznu da upoznaju istinu, naći će dovoljno osnova za verovanje.
Mi nemamo nikakav razlog da sumnjamo u Božju Reč zato što ne možemo razumeti tajne Njegovog proviđenja. U svetu prirode stalno smo okruženi čudima koja prevazilaze našu moć shvatanja. Zar onda treba da se čudimo što u duhovnom svetu nalazimo tajne koje ne možemo dokučiti? Teškoću stvara slabost i skučenost ljudskog uma.
Tajne Biblije nikako nisu dokaz protiv nje, one su najjače svedočanstvo njenog božanskog nadahnuća. (Vaspitanje, str. 126.127.169.170. original)
