Potom vidjeh, i gle, narod mnogi, kojega ne moze niko izbrojiti, od svakoga jezika i koljena i naroda i plemena, stajaše pred prijestolom i pred Jagnjetom, obučen u haljine bijele, i palme u rukama njihovima. (Otkrivenje 7,9)
Kao sinovi i kćeri Božje, hrišćani bi trebalo da nastoje da dostignu visok ideal postavljen u jevanđelju. Ne treba da se zadovolje ničim manjim od savršenstva…
Učinimo Božju svetu Reč predmetom svog proučavanja, i uvedimo njena sveta načela u svoj život. Hodajmo pred Bogom smerno i ponizno, ispravljajući svaki dan svoje pogreške. Neka nikakav sebičan ponos ne rastavi našu dušu od Boga. Ne gajimo osećaj nadmoći, smatrajući sebe boljima od drugih. „Jer koji misli da stoji neka se čuva da ne padne!“ (1. Korinćanima 10,12) Imaćete mir i spokojstvo ako potčinite svoju volju Hristovoj. Tada će Hristova ljubav zavladati u srcu, dovodeći u pokornost Spasitelju sve njegove tajne pobude. Nagao i naprasit temperament će biti ublažen i savladan uljem Hristove blagodati. Osećaj oproštenja greha će doneti mir koji prevaziiazi svaki um. Mi ćemo se ozbiljno truditi da savladamo sve što se protivi hrišćanskom savršenstvu. Nestaće nesloge. Oni koji su ranije imali običaj da pronalaze pogreške u drugima, videće mnogo veće pogreške u svom karakteru.
Ima onih koji slušaju istinu i uviđaju da je njihov život u suprotnosti sa Hristom. Oni se smatraju osuđenima i kaju se zbog svojih prestupa. Oslanjajući se na Hristove zasluge, pokazujući pravu veru u Njega, oni primaju oproštenje greha. Pošto prestanu činiti zlo i nauče se činiti dobro, rastu u blagodati i poznanju Boga. Uviđaju da moraju podneti žrtvu da bi se odvojili od sveta; i nakon što izračunaju cenu, sve smatraju tricama samo da Hrista dobiju. Oni su stupili u Hristovu vojsku. Hrabro i radosno ulaze u borbu koja ih čeka, odupirući se prirodnim sklonostima i sebičnim željama, potčinjavajući svoju volju Hristovoj. Svaki dan traže od Gospoda blagodat da bi Mu bili poslušni, i On ih jača i pomaže im. Ovo je pravo obraćenje. Oni čije je srce preporođeno, ponizno i zahvalno oslanjaju se samo na Hristovu pomoć. U njihovom životu vide se plodovi pravde. Nekada su Ijubili sebe. Uživali su u svetskim zadovoljstvima. Sada je njihov idol zbačen s prestola, a Bog vlada kao vrhovni gospodar. (The Youth’s Instructor, 26. septembar 1901)
