Možete li piti čašu koju Ja pijem? (Marko 10,38)
Od gorčine koja pada u deo ljudskom rodu, Isus nije izbegavao nijedan deo. Bilo je i takvih koji su pokušavali da Mu se narugaju zbog Njegovog rođenja, pa je čak i u detinjstvu morao da se susretne sa njihovim podsmešljivim pogledima i zlim došaptavanjima. Da je odgovorio nestrpljivom reči ili pogledom, da je popustio svojoj brači jednim pogrešnim postupkom, On više ne bi bio savršeni primer. Na taj način On bi pretrpeo neuspeh u sprovođenju plana za naše otkupljenje. Da je ikad priznao da može biti opravdanja za greh, sotona bi likovao, a svet bio izgubljen. Zbog toga je kušač radio na tome da što težim učini Njegov život, da bi Ga naveo na greh.
Međutim, na svako kušanje On je odgovarao: „Pisano je.“ On je retko korio bilo koje rđavo delo svoje brače, ali je imao da im kaže reč od Boga. Često su Ga optuživali za kukavičluk kada je odbijao da se udruži sa njima u nekom zabranjenom delu; ali On je odgovarao: „Pisano je: Strah je Božji mudrost i uklanjati se oda zla jest razum.“ (O Jovu 28,28)
Bilo je nekih koji su tražili Njegovo društvo, osećajući mir u Njegovom prisustvu, ali mnogi su Ga izbegavali zato što ih je ukoravao Njegov besprekoran život…
Često su Ga pitali: „Zašto si tako uporan u tome da budeš tako poseban, tako različit od nas svih?“ „Pisano je“, rekao je On, „blago onima kojima je put čist, koji hode u zakonu Gospodnjem. Blago onima koji čuvaju otkrivenja Njegova, svim srcem traže Ga; koji ne čine bezakonja, hode putovima Njegovim!“ (Psalam 119,1-3)
Kada su Ga upitali zašto se ne pridružuje neozbiljnom zabavljanju mladih iz Nazareta, rekao je: „Pisano je: Na putu otkrivenja Tvojih radujem se kao za veliko bogatstvo. O zapovestima Tvojim razmišljam, i pazim na putove Tvoje. Naredbama Tvojim tešim se, ne zaboravljam reči Tvoje.“ (Psalam 119,14-16)
Isus se nije borio za svoja prava. Njegov posao često je bio nepotrebno otežan zato što je bio predusretljiv i nije se žalio. Ipak, nije sustajao niti se obeshrabrivao. On je živeo iznad ovih teškoća, kao u svetlosti Božjega lica. Nije se svetio kada su sa Njim grubo postupali, već je uvrede strpljivo podnosio. (Čežnja vekova, str. 88.89. original)
