I vidjeh, i gle, Jagnje stajaše na gori sionskoj, i s njim sto i četrdeset i četiri hiljade, koji imahu ime Njegovo i ime Oca Njegova napisano na čelima svojima. (Otkrivenje 14,1)
Na kristalnom moru pred prestolom, na staklenom moru koje izgleda kao da je pomešano s ognjem – jer blista od Božje slave – okupljeno je mnoštvo onih koji „pobediše zver i ikonu njezinu i žig njezin i broj imena njezina“. Oni stoje s Jagnjetom na gori Sionu, „imajući harfe Božje“, sto i četrdeset i četiri hiljade otkupljenih među ljudima. Tada se čuje, „kao glas voda mnogih, i kao glas groma velikoga“ „glas svirača koji udaraju u harfe svoje“. Oni pevaju „pesmu novu“ pred prestolom, pesmu koju niko ne može naučiti osim onih sto i četrdeset i četiri hiljade. To je pesma Mojsijeva i jagnjetova – pesma oslobođenja. Niko, osim sto i četrdeset i četiri hiljade ne može da nauči tu pesmu, jer je to pesma njihovog iskustva – iskustva koje nijedna druga grupa nikada nije stekla. „Оni idu za Jagnjetom kud god ono pođe.“ Oni, pošto su bili preneseni sa Zemlje, otkupljeni među živima, računaju se među „prvence Bogu i Jagnjetu“ (Otkrivenje 15,2.3; 14,1-5). „Ovo su koji dođoše od nevolje velike“, oni su prošli kroz vreme nevolje kakve nije bilo otkako je ljudi, izdržali su strah muke Jakovljeve, stajali su bez Posrednika u vreme poslednjeg izlivanja Božjih sudova. Medutim, bili su izbavljeni, jer „opraše haljine svoje i ubeliše haljine svoje u krvi Jagnjetovoj“. „U njihovim ustima ne nađe se prevara, jer su bez mane pred“ Bogom. „Zato su pred prestolom Božjim i služe Mu dan i noć u crkvi Njegovoj i Onaj što sedi na prestolu useliće se u njih.“ Videli su zemlju opustošenu gladu i pomorom, osetili su Sunce koje je imalo snagu da pali ljude velikom vrućinom, a oni sami izdržali su patnje, glad i žeđ. Ali, „više neće ogladneti ni ožedneti i neće pasti na njih sunce, niti ikakva vrućina. Jer Jagnje, koje je nasred prestola, pašće ih, i uputiće ih na izvore žive vode; i Bog će otrti svaku suzu od očiju njihovih.“ (Otkrivenje 7,14-17)…
Na temelju vlastitog bolnog iskustva sa grehom shvatili su njegovu zloćudnu silu, njegovu moć, krivicu, jad koji donosi i naučili da ga gledaju s odvratnošću. (Velika borba, str. 648-650. original)
