Mnogi su stanovi u kući Oca Mojega. A da nije tako, kazao bih vam. (Jovan 14,2)
Kada svojom žrtvom bude platio kaznu za greh, Hristos će ne samo otkupiti čoveka, već mu vratiti i izgubljenu vlast. Sve što je prvi Adam izgubio, drugi će vratiti. Prorok kaže: „A ti kulo stadu, steno kćeri sionskoj, tebi će doći, doći će prva vlast.“ (Mihej 4,8) I apostol Pavle ukazuje na buduće „izbavljenje tečevine na hvalu slave Njegove“ (Efescima 1,14). Bog je stvorio zemlju da bude boravište svetih, srećnih bića. Ova namera će se ostvariti kada, obnovljena Božjom silom, oslobođena od greha i žalosti, ona postane večno boravište otkupljenih.
Iz straha da svoje buduće nasledstvo ne shvate suviše materijalno, mnogi simbolički tumače upravo one istine koje nas upućuju da ga smatramo svojim domom. Hristos je uveravao svoje učenike da odlazi da im pripremi stanove u Očevoj kući. Oni koji prihvate učenje Božje Reči ne mogu ostati u neznanju u pogledu nebeskog boravišta. A ipak, „što oko ne vide, i uho ne ču, i u srce čoveku ne dođe, ono ugotovi Bog onima koji Ga ljube“ (1. Korinćanima 2,9). Ljudski jezik ne može da opiše nagradu koju će dobiti pravedni. Ona će biti poznata samo onima koji je budu ugledali. Nijedan smrtni um ne može da shvati slavu Božjeg raja.
U Bibliji se nasledstvo spasenih naziva otadžbinom. Tamo nebeski Pastir vodi svoje stado na izvore žive vode. Drvo života donosi svoje plodove svakog meseca, a lišće tog drveta služi za isceljenje narodima. Tamo se nalaze i potoci koji ne presušuju, bistri kao kristal, a na njihovim obalama lelujavo drveće svojom senkom natkriljuje staze pripremljene za Gospodnje otkupljene. Tamo se široke ravnice nastavljaju u prekrasne brežuljke iza kojih Božje planine uzdižu svoje veličanstvene vrhove. Božji narod, koji je toliko vremena proveo kao putnik i došljak, naći će svoj dom na tihim proplancima i pored živih potoka. Sva roditeljska ljubav koja je iz naraštaja u naraštaj tekla kanalima ljudskih srca, svi izvori nežnosti nastali u dušama ljudi, samo su kao majušni potok prema beskrajnom okeanu, kad se uporede sa beskonačnom, neiscrpnom Božjom ljubavlju. (Review and Herald, 22. oktobar 1908)
