Jer je ovo Ijubav Božija da zapovijesti Njegove drzimo. (1. Jovanova 5,3)
Religija, zasnovana na opravdanju delima, ne može dovesti dušu u saglasnost s Bogom. Stroga i kruta farisejska pravovernost, bez skrušenosti, nežnosti i ljubavi, bila je samo kamen spoticanja za grešnika. Oni su bili slični soli koja je izgubila ukus; u njihovom uticaju nije bilo sile koja bi svet sačuvala od pokvarenosti. Jedina prava vera je ona koja „kroz ljubav radi“ (Galatima 5,6) da očisti dušu. Ona, slično kvascu, preobražava karakter…
Prorok Osija je sledećim rečima otkrio suštinu farisejstva: „Izrailj je prazna loza vinova, ostavlja rod za se.“ (Osija 10,1) Tvrdeći da služe Bogu, Jevreji su u stvari služili sebi. Njihova pravednost bila je plod njihovih napora da drže Zakon u skladu sa svojim zamislima i u sopstvenu korist. Otuda ona i nije mogla da bude bolja od njih samih. U stvari, u svom nastojanju da sami sebe učine svetima, pokušavali su da čisto izvade iz nečistoga. Božji zakon je svet kao što je i On svet, savršen kao što je On savršen. On ljudim otkriva Božju pravednost. Čovek sam po sebi nije u stanju da održi ovaj Zakon; njegova priroda je iskvarena, unakažena i potpuno različita od Božjeg karaktera. Dela sebičnog srca su „kao nečisto što, i sva naša pravda kao nečista haljina“ (Isaija 64,6).
Iako je Zakon svet, Jevreji nisu mogli da steknu pravednost svojim naporima da održe Zakon. Hristovi učenici, ako žele da uđu u Nebesko carstvo, moraju steći drugačiju vrstu pravednosti od farisejske. Bog im je u svom Sinu otkrio savršenu pravednost Zakona. Da su svoja srca potpuno otvorili da prime Hrista, život od Boga, Njegova ljubav, nastavali bi tada u njima, preobražavajući ih u Njegovo obličje; tako bi, zahvaljujući dragovoljnom Božjem daru, mogli dobiti pravednost koju Zakon zahteva. Međutim, fariseji su odbacili Hrista; „ne poznajući pravde Božije i gledajući da svoju pravdu utvrde“ (Rimljanima 10,3), nisu se mogli pokoriti Božjoj pravednosti.
Isus je nastavio da svojim slušaocima objašnjava šta znači držati Božje zapovesti – da je to izgradnja Hristovog karaktera u njima. Jer se u Njemu Bog svakodnevno otkrivao pred njima. (Misli s Gore blagoslova str. 53-55. original)
