Tebi ću dati svu vlast ovu i slavu njihovu, jer je meni predana, i kome ja hoću daću je. (Luka 4,6)
Božji Duh odveo je Isusa u pustinju da bude kušan. On nije tražio iskušenje. On je otišao u pustinju da bi bio sam, da bi razmišljao o svojoj misiji i radu. Postom i molitvom jačao je Sebe za stazu poprskanu krvlju, kojom je morao proći. Međutim, sotona je znao da je Spasitelj otišao u pustinju i smatrao je da je to najbolje vreme da Mu se približi.
Na kocku su stavljena pitanja od velike važnosti za svet u sukobu između Kneza svetlosti i upravitelja carstva tame. Nakon čovekovog kušanja kojim ga je naveo na greh, sotona je proglasio da je Zemlja njegova, nazivajući sebe knezom ovoga sveta. Pošto je praoca i pramajku našeg ljudskog roda prilagodio svojoj prirodi, mislio je da ovde osnuje svoje carstvo. Izjavio je da su ga ljudi izabrali za svog vladara. Svojim upravljanjem ljudima, održavao je svoju vladavinu nad svetom. Hristos je došao da pobije ovu sotoninu tvrdnju. Kao Sin Čovečiji, Hristos će ostati odan Bogu. Tako će se pokazati da sotona nije zadobio potpunu upravu nad ljudskim rodom, i da je neosnovano njegovo polaganje prava na svet. Svi koji žele oslobođenje od njegove sile biće oslobođeni. Oblast vlasti koju je Adam izgubio kroz greh, povratiće se.
Otkako je u edemskom vrtu rečeno zmiji „mećem neprijateljstvo između tebe i žene i između semena tvojega i semena njezina“ (1. Mojsijeva 3.15), sotona je znao da ne drži potpunu vlast nad svetom. U ljudima se videla delotvorna sila koja se odupirala njegovoj vlasti. Sa veoma velikim zanimanjem posmatrao je žrtve koje su prinosili Adam i njegovi sinovi. U ovim obredima jasno je sagledavao znamenje zajednice između Zemlje i Neba. Odlučio je da se umeša u ovu vezu. Netačno je predstavljao Boga i pogrešno tumačio obrede koji su ukazivali na Spasitelja. Ljudi su bili navedeni da se boje Boga kao Onoga koji uživa u njihovom uništenju. Žrtve koje treba da otkriju Njegovu ljubav, prinošene su samo da bi se ublažio Njegov gnev. Sotona je budio grešne strasti u ljudima da bi utvrdio svoju vlast nad njima. Kada je data Božja pisana reč, sotona je proučavao proročanstva o Spasiteljevom dolasku. Iz naraštaja u naraštaj radio je da zaslepi ljude za ova proročanstva, da bi odbacili Hrista u vreme Njegovog dolaska. (Čežnja vekova, str. 114.115. original)
