I pomišljaće da promijeni vremena i zakone. (Danilo 7,25)
Duh popuštanja neznaboštvu otvorio je put daljem nepoštovanju autoriteta Neba. Delujući preko neposvećenih starešina Crkve, sotona je uneo nezakonite promene i u ćetvrtu zapovest, nastojeći da potisne staru Subotu, dan koji je Bog blagoslovio i posvetio (1. Mojsijeva 2,2.3), i da umesto nje uzdigne praznik koji su neznabošci svetkovali kao „Časni dan Sunca“. Ova promena nije u početku javno uvođena. Svi hrišćani tokom prvih stoleća svetkovali su pravi dan odmora. Oni su revnovali za Božju čast, i verujući da je Njegov zakon nepromenljiv, pažljivo su čuvali svetost njegovih propisa. Međutim, sotona je veoma podmuklo delovao preko svojih oruđa i trudio se da postigne svoj cilj. Da bi pažnja naroda bila skrenuta na nedelju, ona je proglašena praznikom sećanja na Hristovo vaskrsenje. Verske službe obavljane su toga dana, koji je i dalje smatran samo danom razonode, dok je Subota svetkovana kao sveti praznik.
Da bi pripremio put za delo koje je odlučio da obavi, sotona je davno pre Hristovog dolaska naveo Jevreje da opterete Subotu najstrožim zabranama, pretvarajući tako njeno svetkovanje u teret. Koristeći lažnu svetlost u kojoj je naveo ljude da je sada posmatraju, izložio ju je preziru kao jevrejsku ustanovu. Iako su hrišćani nastavili da poštuju nedelju kao praznik radosti, on ih je naveo da subotu u znak svoje mržnje prema judaizmu, proglase danom posta, danom žalosti i tuge…
Veliki varalica time još nije dovršio svoje delo. Odlučio je da pod svoju zastavu okupi ceo hrišćanski svet, i da svoju moć ostvaruje preko svoga predstavnika, oholog pontifeksa koji je tvrdio da je Hristov predstavnik. Ovaj cilj zaista je postignut nastojanjem poluobraćenih neznabožaca, častoljubivih prelata, i crkvenih ljudi odanih svetu. Veliki koncili održavani s vremena na vreme, okupljali su crkvene dostojanstvenike iz celog sveta. Subota je na skoro svakom takvom koncilu bila sve više potiskivana, dok je nedelja na odgovarajući način uzdizana. Tako je neznabožački praznik konačno postao poštovan kao božanska ustanova, dok je biblijska Subota proglašena ostatkom judaizma, a njeni poštovaoci prokleti. (Velika borba, str. 52.53. original)
