Tako i prvi zavjet imaše pravde bogomoljstva i Svetinju zemaljsku. (Jevrejima 9,1)
Bilo mi je pokazano i zemaljsko Svetilište koje se sastoji iz dva odeljenja. Ono je nalikovalo onom na nebu, i bilo mi je rečeno da je slika tog nebeskog Svetilišta. Predmeti u prvom odeljenju zemaljskog Svetilišta bili su poput onih u prvom odeljenju nebeskog. Zavesa se podigla i ja sam, pogledavši u Svetinju nad svetinjama, zapazila da su predmeti bili isti kao u nebeskoj Svetinji nad svetinjama. Sveštenik je služio u oba odeljenja zemaljskog Svetilišta. U prvo odeljenje je ulazio svakod dana, a u Svetinju nad svetinjama samo jednom godišnje da bi je očistio od greha koji su se tu prenosili: Videla sam da Isus služi u oba odeljenja nebeskog Svetilišta, Sveštenici su ulazili u zemaljsko unoseći krv životinje kao žrtvu za greh. Hristos je ušao u nebesko prinoseći sopstvenu krv. Sveštenici su u zemaljskom Svetilištu usled smrti bili uklanjani sa dužnosti, te prema tome nisu mogli dugo da obavljaju službu; ali Isus je sveštenik za sva vremena. Posredstvom žrtava i prinosa prinetih u zemaljskom Svetilištu, deca Izrailjeva trebalo je da se drže zasluga Spasitelja koji će doći. A Bog nam je u svojoj mudrosti otkrio ove pojedinosti kako bismo mogli shvatiti Isusovo delo u nebeskom Svetilištu.
Kada je Isus umirući na Golgoti uzviknuo: „Svrši se“, zavesa u hramu pocepala se na dva dela, od vrha do dna. Ovim je pokazano da je služba u zemaljskom Svetilištu zauvek završena, i da se Bog više neće sastajati sa sveštenicima u zemaljskom hramu da bi primio njihove žrtve. Tada je prolivena Isusova krv, koju je On sam trebalo da prinese u nebeskom Svetilištu. Kao što je sveštenik jednom godišnje ulazio u Svetinju nad svetinjama da očisti zemaljsko Svetilište, tako je Isus ušao u nebesku Svetinju nad svetinjama, na kraju 2300 dana iz Knjige proroka Danila, 1844. godine, da izvrši konačno pomirenje za sve koji bi mogli primiti blagoslov Njegovim posredovanjem i da na taj način očisti Svetilište…
Iznad mesta na kome je Isus stajao, ispred kovčega, nalazila se izuzetno blistava svetlost u koju nisam mogla da gledam; izgledalo je kao da je tu Božji presto. Kada se mirisni kad uzdigao do Oca, ta sjajna svetlost sa prestola spustila se na Isusa, a od Njega se izlila na one čije su se molitve uzdizale poput miomirisa. (Early Writings, str. 252.253)
