Nego će te primiti silu kad siđe Duh Sveti na vas. (Dela 1,8)
„I kad On [Duh istine] dođe pokaraće svet za greh, i za pravdu, i za sud.“ (Jovan 16,8) Propovedanje reči bilo bi beskorisno bez stalne prisutnosti i pomoći Svetoga Duha. To je jedini uspešni Učitelj božanske istine. Jedino kada Duh prati istinu do srca, ona će probuditi savest ili preobraziti život. Čovek može biti sposoban da iznese slovo Božje Reči, on može biti upoznat sa svim njenim zapovestima i obećanjima, ali ako Sveti Duh ne usadi istinu, nijedna duša neće pasti na Stenu i razbiti se. Nikakvo obrazovanje, nikakve prednosti ma kako velike, ne mogu bez saradnje Božjeg Duha učiniti čoveka kanalom svetlosti. Sejanje evanđeoskog semena neće biti uspešno ako nebeska rosa ne pokrene život u semenu. Pre nego što je ijedna knjiga Novoga zaveta bila napisana, pre no što je ijedna propoved izrečena posle Hristovog vaznesenja, Sveti Duh se izlio na apostole koji su se molili. Tada je svedočanstvo njihovih neprijatelja bilo: „Gle, napuniste Jerusalim svojom naukom.“ (Dela 5,28)
Hristos je svojoj Crkvi obećao dar Svetoga Duha i to obećanje pripada i nama koliko i prvim učenicima. Ali kao i svako drugo obećanje i ovo je dato pod izvesnim uslovima. Ima mnogo onih koji veruju i tvrde da polažu pravo na Gospodnje obećanje; oni govore o Hristu i o Svetome Duhu, ali od toga nemaju nikakve koristi. Oni ne pokoravaju svoju dušu božanskim silama da je vode i upravljaju njome. Mi ne možemo da upotrebljavamo Svetog Duha. Duh treba nas da upotrebi. Bog svojim Duhom deluje na svoj narod da hoće i učini „kao što Mu je ugodno“ (Filibljanima 2,13). Ali mnogi ne žele da se potčine ovome. Oni žele da upravljaju sami sobom. To je razlog što ne primaju ovaj nebeski dar. Duh se daje samo onima koji ponizno čekaju Boga, koji očekuju Njegovo vođstvo i blagodat. Božja sila očekuje njihov zahtev i prihvatanje. Ovaj obećani blagoslov, koji tražimo verom, donosi sa sobom sve druge blagoslove. On se daje prema bogatstvu Hristove blagodati, i On je spreman da Ga da svakoj duši prema meri u kojoj može da Ga primi.
U svom govoru učenicima, Isus nije izrekao nikakav tužni nagoveštaj o svojim patnjama i smrti. Poslednje zaveštanje za njih bilo je zaveštanje mira. Rekao je: „Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam.“ (Jovan 14,27) (Čežnja vekova, str. 671.672. original)
