I kad Mu bi dvanaest godina, dođoše oni u Jerusalim po običaju praznika. (Luka 2,42)
Pashi je sledio sedmodnevni Praznik beskvasnih hlebova. Drugog dana praznika prineseni su Gospodu prvi plodovi godišnje žrtve, jedan snop ječma. Svi praznični obredi bili su slika Hristovog rada. Izrailjevo izbavljenje iz Egipta bilo je očigledna pouka o iskupljenju, koje je Pasha trebalo da sačuva u sećanju. Zaklano jagnje, beskvasni hleb, snop prvih rodova predstavljali su Spasitelja.
Većina ljudi iz Hristovog vremena svetkovanje ovog praznika sveli su na formalizam. Međutim, kakav je značaj ovaj praznik imao za Božjeg Sina!
Po prvi put Dete Isus posmatrao je Hram. Video je sveštenike u belim haljinama kako obavljaju svoju svečanu službu. Gledao je žrtvu koja je krvarila kako leži na žrtvenom oltaru. On se sagnuo u molitvi sa drugim poklonicima, dok se oblak tamjana dizao pred Bogom. Bio je Svedok upečatljivog obreda pashalne službe. Iz dana u dan sve jasnije sagledavao je njihovo značenje. Svaki čin kao da je bio povezan sa Njegovim životom. U Njemu su se budile nove težnje. Tih i utonuo u misli, izgledao je kao da razmatra neki veliki problem. Tajna Njegove misije upućivala je na Spasitelja.
Zaokupljen razmišljanjem o ovim prizorima, nije ostao pored svojih roditelja. Želeo je da bude sam. Kada su se pashalne službe završile, i dalje se zadržao u predvorju Hrama, pa kada su poklonici napustili Jerusalim, On je ostao.
Ovom posetom Jerusalimu roditelji su želeli da dovedu Isusa u dodir sa velikim učiteljima u Izrailju. Dok je u svakoj pojedinosti bio poslušan Božjoj Reči, nije se prilagodio rabinskim obredima i običajima. Josif i Marija nadali su se da će On biti pokrenut da pokaže više poštovanja prema učenim rabinima i da će mnogo spremnije prihvatiti njihove zahteve. Međutim, Bog je u Hramu poučio Isusa. Ono što je primio, odmah je počeo i da daje…
Da su sledili ove putokaze istine, koje je On istakao, pokrenuli bi reformu u tadašnjoj religiji. Nastupilo bi probuđenje dubokog zanimanja za duhovne istine i kada bi Isus počeo svoju službu, mnogi bi bili spremni da Ga prihvate. (Čežnja vekova, str. 77-79. original)
