Izaći ću u visine nad oblake, izjednačiću se s Višnjim. (Isaija 14,14)
Međutim, jedno biće je odlučilo da zloupotrebi tu slobodu. Greh se začeo u njemu, u biću koje je, posle Hrista, uživalo najveće počasti kod Boga, koje je bilo najviše po moći i slavi među svim stanovnicima Neba. Pre svoga pada, Lucifer je bio prvi među heruvimima zaklanjačima, svet i čist. „Ovako veli Gospod, Gospod: Ti si pečat savršenstva, pun si mudrosti i sasvim si lep. Bio si u Edemu, vrtu Božjemu, pokrivalo te je svako drago kamenje… ti si bio heruvim pomazan da zaklanjaš; i Ja te postavih; ti beše na svetoj gori Božjoj, hođaše posred kamenja ognjenoga. Savršen beše na putovima svojim, od dana kada se rodi dokle se ne nađe bezakonje na tebi.“ (Jezekilj 28, 12-15)
Lucifer je mogao da sačuva Božju naklonost, mogao je da bude voljen i poštovan od svih anđeoskih četa, mogao je da koristi svoje plemenite sposobnosti, da ih upotrebi na blagoslov drugima i da proslavi svoga Stvoritelja. Međutim, prorok kaže: „Srce se tvoje ponese lepotom tvojom, ti pokvari mudrost svoju svetlošću svojom.“ (Jezekilj 28, 17) Lucifer je malo-pomalo, počeo da gaji želju za samouzvišenjem… Umesto da se trudi da Boga uzdigne iznad svega i da Mu osigura ljubav i odanost Njegovih stvorenja, Lucifer je nastojao da ih pridobije da njemu samom služe i odaju počast. Zavideći na počastima koje je večni Otac ukazivao svome Sinu, ovaj anđeoski knez poželeo je da stekne vlast na koju je samo Hristos imao pravo.
Celo Nebo radovalo se što odsjajuje Stvoriteljevom slavom i što Mu izriče hvalu. Dok je Bog na taj način bio slavljen, svi su uživali u miru i radosti. Međutim, nota nesklada pokvarila je nebesku harmoniju. Služenje sebi i uzdizanje sebe, suprotno Stvoriteljevom planu, probudilo je zloslutna predosećanja u mislima onih kojima je iznad svega bila Božja slava. Nebeski saveti preklinjali su Lucifera. Božji Sin mu je predstavio Stvoriteljevu veličinu, dobrotu, i pravednost, i svetu, nepromenljivu prirodu Njegovog zakona. Bog je lično uspostavio nebeski red, i odstupajući od njega, Lucifer će osramotiti svoga Stvoritelja, a sebi doneti propast. Međutim, opomene izrečene u beskrajnoj ljubavi i milosti, samo su još više pobudile duh protivljenja u njemu. Lucifer je dozvolio da zavist prema Hristu preovlada u njemu, i zato je postao još uporniji. (Velika borba, str. 493-495. original)
