Dosta ti je Moja blagodat; jer se Moja sila u slabosti pokazuje sasvijem. (2. Korinćanima 12,9)
Nama je nemoguće da sami izbegnemo ponor greha u koji smo upali. Mi ne možemo da izmenimo svoje zlo srce. „Ko će čisto izvaditi iz nečista? Niko.“ „Telesno mudrovanje neprijateljstvo je Bogu, jer se ne pokorava zakonu Božijemu niti može.“ (O Jovu 14,4; Rimljanima 8,7) Obrazovanje, kultura, vežbanje volje, ljudski napor deluju u svojoj oblasti, ali ovde ostaju bespomoćni. Oni mogu da izgrade spoljašnji oblik ispravnog ponašanja, ali ne mogu da izmene srce, ne mogu da pročiste vrela života. U skladu sa tim mora da postoji sila koja deluje iznutra, novi život odozgo, da bi ljudi mogli da se promene od greha ka svetosti. Ta sila je Hristos. Samo Njegova blagodat može da oživi beživotne sposobnosti duše i privuče je Bogu, svetosti.
Spasitelj je rekao: „Ako se ko nanovo ne rodi“, ako ne dobije novo srce, nove želje, nove namere, pobude koje vode novom životu, „ne može videti carstva Božijega“ (Jovan 3,3). Misao o potrebi razvijanja dobra, koje postoji u čovekovoj prirodi, predstavlja sudbonosnu obmanu. „Telesni čovek ne razume šta je od Duha Božijega; jer mu se čini ludost i ne može da razume, jer treba duhovno da se razgleda.“ „Ne čudi se što ti rekoh; valja vam se nanovo roditi.“ (1. Korinćanima 2,14; Jovan 3,7)
O Hristu stoji napisano: „U Njoj beše život, i život beše videlo ljudima“, jedino ime, „pod nebom dano ljudima kojim bismo se mogli spasti.“ (Jovan 1,4; Dela 4,12)
Nije dovoljno osetiti Božju blagonaklonost, shvatiti dobru volju i očinsku nežnost Njegovog karaktera. Nije dovoljno prepoznati mudrost i pravednost Njegovog zakona i shvatiti da je zasnovan na večnom načelu ljubavi. Apostol Pavle je sve to zapazio kada je uzviknuo: „Hvalim zakon da je dobar.“ „Tako je, dakle, zakon svet i zapovest sveta i pravedna i dobra.“ Međutim, u gorčini svog duševnog bola i očajanja dodaje: „Ja sam telesan, prodan pod greh.“ (Rimljanima 7,16.12.14) On je čeznuo za čistotom, pravednošću, koju je sam bio nemoćan da postigne, i zato je uzviknuo: „Ja nesrećni čovek! Ko će me izbaviti od tela smrti ove?“ (Rimljanima 7,24) Takav uzvik uzdizao se iz srca opterećenih brigama u svim zemljama i svim vekovima. Za sve njih postoji samo jedan odgovor: „Gle, Jagnje Božije koje uze na se grehe sveta.“ (Jovan 1,29) (Put Hristu, str. 18.19. original)
