Blago čovjeku… koji se drži toga čuvajući Subotu da je ne oskvrni. (Isaija 56,2)
Prorok Isaija je prorekao da će u vreme posletka biti izvršena reforma u oblasti svetkovanja pravog sedmičnog dana odmora: „Ovako veli Gospod: Pazite na sud i tvorite pravdu, jer će skoro doći spasenje Moje, i pravda će se Moja objaviti. Blago čoveku koji tako čini, i sinu čovečjemu koji se drži toga, čuvajući Subotu da je ne oskvrni i čuvajući ruku svoju da ne učini zla.“ (Isaija 56,1.2)…
Ove se reči, kao što se vidi iz celog teksta, odnose na hrišćansko doba: „Gospod Gospod govori koji sabira prognanike Izrailjeve: Još ću mu sabrati osim onih koji su sabrani.“ (Isaija 56,8) Ovde je prorečeno prikupljanje neznabožaca uz pomoć jevanđelja. Nad onima koji tada budu svetkovali Subotu izrečen je blagoslov. I tako se obaveza držanja četvrte zapovesti produžuje posle raspeća, vaskrsenja i uznesenja Isusa Hrista na vreme kada će Njegove sluge objavljivati radosnu poruku svim narodima…
Subotu posvećenu Stvoriteljevim odmaranjem i blagoslovom, svetkovao je Adam u svojoj nevinosti u svetom Edemu, isti Adam ju je svetkovao i kada se pokajao posle pada u greh, iako je bio proteran iz svog srećnog doma. Svetkovali su je i svi patrijarsi, od Avelja do pravednog Noja, do Avrama, do Jakova. Kada se izabrani narod nalazio u okovima u Egiptu, mnogi su, okruženi potpunim idolopoklonstvom, izgubili znanje o Božjem zakonu, ali kada je Gospod izbavio Izrailj, objavio je okupljenom mnoštvu svoj zakon na veličanstven i strašan način, da bi znali Njegovu volju, da bi Ga se bojali i bili Mu zauvek poslušni.
Od toga dana pa sve do danas očuvano je saznanje o Božjem zakonu na Zemlji, a Subota iz četvrte zapovesti bila je svetkovana. Iako je „čovek bezakonja“ uspeo da pogazi Božji sveti dan, ipak, i u dane njegove nadmoćnosti bilo je, na tajnim mestima, skrivenih, vernih duša koje su je svetkovale. Od vremena reformacije, u svakom naraštaju bilo je onih koji su podržavali njeno svetkovanje. Svedočanstvo o trajnosti Božjeg zakona i svetoj obavezi prema Suboti kao uspomeni na stvaranje, stalno je objavljivano bez obzira na česte prezire i progonstva. (Velika borba, str. 451.453. original)
