I svukavši poglavarstva i vlasti izvede ih na ugled slobodno,i pobijedi ih na njemu. (Kološanima 2,15)
Bog je izagnavši sotonu sa Neba, proglasio svoju pravednost i sačuvao čast svoga prestola. Međutim, kada je čovek zgrešio popustivši prevarama otpalog duha, Bog je dokazao svoju ljubav dajući svoga jedinorodnoga Sina da umre za grešni rod. U službi pomirenja pokazan je Božji karakter. Moćni dokaz pružen na krstu pokazao je celom svemiru da se grešno ponašanje za koje se Lucifer odlučio, ni na koji način ne može pripisati Božjoj vladavini.
U sukobu između Hrista i sotone, u razdoblju Spasiteljeve zemaljske službe, bio je razobličen karakter velikog varalice. Ništa tako uspešno nije iskorenilo simpatije koje su nebeski anđeli i stanovnici celog odanog svemira još gajili prema sotoni, kao njegovo okrutno ponašanje prema Otkupitelju sveta. Drska bogohula kojom je zahtevao da mu se Hristos pokloni, ohola smelost kojom je Hrista odveo na vrh gore i na najvišu kulu Hrama, podmukla namera kada Ga je nagovarao da skoči sa te velike visine, neumorna zloba kojom Ga je progonio iz mesta u mesto i podsticao srca sveštenika i naroda da odbace Njegovu ljubav i konačno poviču: „Raspni Ga! Raspni Ga!“, sve to izazvalo je čuđenje i gnušanje svemira.
Sotona je pokrenuo svet da odbaci Hrista. Knez zla poslužio se svom svojom snagom i lukavstvom da uništi Isusa. Shvatio je da Spasitelj svojom milošću i ljubavlju, svojim saučešćem i nežnošću punom sažaljenja, u stvari predstavlja svetu Božji karakter. Sotona je osporavao svaki zahtev koji je postavljao Božji Sin, služio se ljudima kao svojim oruđima da Spasiteljev život ispuni stradanjima i žalošću. Lukavstva i laži kojima je pokušavao da spreči Isusovo delo, mržnja koju su širili sinovi neposlušnosti, surove optužbe protiv Onoga čiji je život bio ispunjen besprimernom dobrotom, sve to proisticalo je iz duboko ukorenjene osvetoljubivosti. Prigušene vatre zavisti i zlobe, mržnje i osvete, raspalile su se protiv Božjeg Sina na Golgoti, dok je celo Nebo ispunjeno nemim užasom posmatralo prizor…
Sotonina krivica sada je ostala bez izgovora. On je pokazao svoj pravi karakter varalice i ubice. (Velika borba, str. 500-502. original)
