Opomeni me se, Gospode, kad dođeš u Carstvo svoje. (Luka 23,42)
Isusu u Njegovoj agoniji na krstu, došao je zračak utehe. To je bila molba razbojnika koji se kajao. Oba čoveka razapeta sa Isusom u početku su Ga ružili, a jedan je u svojim patnjama postao još očajniji i prkosniji. Ali njegov drug bio je drugačiji. Ovaj čovek nije bio okoreli zlikovac; našao se na stranputici zaveden rđavim društvom; bio je manje kriv od mnogih koji su stajali kraj krsta i ružili Spasitelja. Video je i čuo Isusa i bio osvedočen Njegovim učenjem, ali su ga sveštenici i poglavari odvratili od Njega. Želeči da uguši osvedočenje, tonuo je sve dublje i dublje u greh, dok nije uhvaćen, optužen kao zločinac i osuđen da umre na krstu. U sudnici i na putu prema Golgoti, bio je u Isusovoj blizini. Čuo je kako je Pilat objavio: „Na Njemu ne nalazim nikakve krivice.“ (Jovan 19,4) Zapazio je Njegovo božansko držanje i Njegovo milostivo praštanje svojim mučiteljima. Sa krsta je video mnoge koji su se gradili pobožnima, a rugali se i ismevali Gospoda Isusa… Čuo je kako mnogi između prolaznika brane Isusa. Čuo ih je kako ponavljaju Njegove rečii govore o Njegovim delima. U njemu se ponovo pojavilo osvedočenje da je ovo Hristos. Okrećući se drugom zločincu rekao je: „Zar se ti ne bojiš Boga, kad si i sam osuden tako?“ Zločinci na samrti nisu više morali da se boje čoveka. Međutim, jednoga je prožimalo osvedočenje da postoji Bog koga treba da se boji, budućnost koja ga je naterala da drhti. A sada, njegova životna istorija, sva umrljana grehom, tek što se nije okončala. ,A mi smo još pravedno osuđeni, uzdisao je on, „jer primamo po svojim delima kao što smo zaslužili; ali On nikakva zla nije učinio.“…
Sveti Duh rasvetlio je njegov razum i malo-pomalo dokazi su se spojili. U Isusu ranjenom, ismevanom i razapetom video je Božje Jagnje koje je uzelo grehe sveta. U njegovom glasu bila je pomešana nada sa bolom kada se ova bespomoćna, umiruća duša predala Spasitelju koji je umirao. „Opomeni me se, Gospode“, povikao je, „kad dođeš u carstvo svoje.
Odgovor je brzo stigao. Glas je bio blag i milozvučan, a reči pune ljubavi, sažaljenja i sile: „Zaista ti danas kažem, bićeš sa Mnom u raju. (Čeznja vekova, str. 749.750. original)
