I kad se oni razgovarahu i zapitivahu jedan drugoga, a Isus približi se, i iđaše s njima. (Luka 24,15)
Oni koji čeznu za Hristovom pravdom baviće se temama slavnog spasenja. Biblija je riznica koja snabdeva njihovu dušu zdravom hranom. Oni razmišljaju o Hristovom utelovljenju, o velikoj žrtvi koja ih spasava od večne propasti, koja im je donela oproštaj, mir i večnu pravdu. Ove velike, uzvišene teme uzdižu dušu. Svetost i istina, milost i pravda ispunjavaju misli. Umire lično ja i u Njegovim slugama živi On. Razmišljajući o Njegovoj Reči, njihova srca gore kao srca ona dva učenika koji su išli za Emaus a usput pored njih Hristos, objašnjavajući im Pisma koja su govorila za Njega.
Kako malo njih shvata da Isus nevidljivo ide pored njih. Kako bi se mnogi postideli kada bi im progovorio i kad bi shvatili da je čuo sve njihove nepromišljene, nepristojne razgovore. A kolika bi se srca zapalila svetom radošću kada bi samo znali da je pored njih bio Spasitelj, da ih je okružavala sveta atmosfera Njegove prisutnosti i da su bili hranjeni hlebom života! Kako bi Spasitelju bilo drago da čuje kako Njegovi sledbenici razgovaraju o dragocenim poukama koje im je dao, i kako bi Mu bilo milo da se osvedoči da čeznu za svetim stvarima.
Kada u srcu prebiva istina onda nema mesta za kritiku Božjih slugu, niti za izvrtanje vesti koju On šalje. Usta će govoriti o onome što je u srcu. To ništa neće moći zaustaviti. Tema njihovog razgovora biće ono što je Bog ugotovio onima koji Ga ljube. Hristova ljubav u srcu biće izvor žive vode koja teče i uliva se u život večni, noseći sobom život i radost svuda kuda protiče. (Counsels to Parents, Teachers, and Students, str. 341.342)
Još je veća sila Biblije u razvijanju duhovne prirode. Čovek, stvoren da živi u zajednici sa Bogom, samo u takvoj zajednici može da se razvija i živi pravim životom. Stvoren da u Bogu nađe svoju najvišu radost, ni u čemu drugome ne može naći ono što bi moglo da zadovolji čežnju srca, što bi moglo da utoli glad i žeđ duše. Onaj ko iskrena i otvorena srca proučava Božju Reč u težnji da shvati njene istine, biće doveden u dodir s njenim Autorom. (Vaspitanje, str. 124.125. original)
