Velika su i divna djela Tvoja, Gospode Bože Svedržitelju, pravedni su i istiniti putevi Tvoji, Care svetijeh. (Otkrivenje 15,3)
Božji naslednici dolaze iz potkrovlja, iz koliba, iz tamnica, sa lomača, s planina, iz pustinja, iz pećina u zemlji, iz morskih dubina. Na Zemlji su bili „u sirotinji, u nevolji, u sramoti“. Milioni su otišli u grob natovareni sramotom zato što su uporno odbijali da se pokore prevarljivim zahtevima sotone. Ljudski sudovi su ih osuđivali kao najgore zločince. Međutim, sada je njihov „sudija Bog“ (Psalam 50,6). Sada se zemaljske osude menjaju. „Sramotu naroda svojega ukinuće.“ (Isaija 25,8) „I oni će se prozvati narod sveti, iskupljenici Gospodnji.“ (Isaija 62,12) On je odredio da im da „nakit umesto pepela, ulje radosti umesto žalosti, odelo za pohvalu mesto duha tužnoga“ (Isaija 61,3). Više nisu slabi, izmučeni, isterani, potlačeni. Od sada će uvek s Gospodom biti. Stoje pred prestolom odeveni u odeću bogatiju od one koju su nosili najugledniji ljudi na Zemlji. Krunisani su dijademama slavnijim od onih koje su ikada bile stavljene na čelo zemaljskih vladara. Dani bola i plakanja zauvek su prestali. Car slave obrisao je suze sa svakog lica, svaki uzrok bola je uklonjen. Dok mašu palmovim granama, pevaju pesme hvale, jasne, ugodne i skladne, svi glasovi prihvataju melodiju, sve dok pesma ne ispuni nebeska prostranstva: „Spasenje Bogu našemu koji sedi na prestolu i Jagnjetu!“ Svi stanovnici Neba složno odgovaraju: „Amin, blagoslov i slava i premudrost i hvala i čast i sila i jačina Bogu našemu u vek veka!“ (Otkrivenje 7,10.12)
U ovom životu mi smo u stanju da steknemo površne pojmove o prekrasnoj temi otkupljenja. Svojim ograničenim razumom možemo veoma pažljivo da razmatramo sramotu i slavu, život i smrt, pravdu i milost, koje su se susrele na krstu, ali ni s najvećim naprezanjem svojih mentalnih mogućnosti ne možemo dosegnuti njegovo puno značenje. Dužinu i širinu, dubinu i visinu otkupiteljske ljubavi možemo samo nejasno shvatiti. (Velika borba, str. 650.651. original)
