Jer što se naprijed napisa za našu se nauku napisa, da trpljenjem i utjehom Pisma nad imamo. (Rimljanima 15,4)
Oni koji nisu spremni da prihvate jasne i određene biblijske istine, stalno traže neke ugodne priče kojima bi umirili svoju savest. Što su neduhovnije nauke koje im se propovedaju, što traže manje samoodricanja i poniznosti, to ih s većim oduševljenjem prihvataju. Ovakvi ljudi snižavaju svoje umne sposobnosti i stavljaju ih u službu svojih telesnih prohteva. Oni nisu zaštićeni od zabluda, jer sebe smatraju suviše mudrima da bi skrušenog duha istraživali Pisma, iskreno se moleći za božansko vođstvo. Sotona je zato spreman da zadovolji težnje njihovog srca, da im umesto istine podmetne svoje zablude. Upravo je na ovaj način Rim i zadobio vlast nad ljudskim umom; dok su i protestanti odbijajući istinu, jer ona sadrži i krst, krenuli istim putem. Svi koji zanemaruju Božju Reč i teže za svetovnom udobnošću da se ne bi razlikovali od sveta, biće ostavljeni da umesto istine prihvate prokletstvo lažne nauke. Oni koji namerno odbacuju istinu prihvatiće svaki oblik zablude, koji se može zamisliti. Onaj koji sa užasom posmatra jedan oblik prevare, spremno će prihvatiti drugi. Apostol Pavle govori o ljudima koji „ljubavi istine ne primiše da bi se spasli“, i kaže: „I zato će im Bog poslati silu prevare da veruju laži, da prime sud svi koji ne verovaše istini, nego voleše nepravdu!“ (2. Solunjanima 2,10-12) Pošto nam je upućena ovakva opomena, treba da budemo veoma oprezni koju i kakvu nauku ćemo prihvatiti!
Među najuspešnijim sredstvima velikog varalice nalaze se zavodljiva spiritistička učenja i lažna čuda. Preobučen u anđela svetlosti, on svoje mreže baca tamo gde se to najmanje očekuje. Kada bi ljudi proučavali Božju Knjigu, iskreno se moleći da je razumeju, ne bi bili ostavljeni u tami i ne bi primali lažne nauke. Međutim, pošto odbacuju istinu, postaju plen prevare.
Druga opasna zabluda je nauka koja odbacuje Hristovo božanstvo, koja govori da nije postojao pre nego što se pojavio na ovoj Zemlji. Veliki broj ljudi koji tvrde da veruju u Bibliju blagonaklono prihvata ovu teoriju, iako se ona neposredno protivi najjasnijim izjavama našeg Spasitelja o Njegovom odnosu sa Ocem, o Njegovom božanskom karakteru, i o Njegovom prapostojanju. (Velika borba, str. 523.524. origina)
