Jer Hristos ne uđe u rukotvorenu Svetinju, koja je prilika prave, nego u samo nebo, da se pokaže sad pred licem Božijim za nas. (Jevrejima 9,24)
U nebeskim dvorovima Hristos se zauzima za svoju Crkvu – za one za koje je svojom krvlju platio cenu otkupljenja. Vekovi ne mogu da umanje delotvornost Njegove žrtve pomirenja…
Greh Adama i Eve prouzrokovao je strašno razdvajanje Boga i čoveka. Hristos je stupio između grešnog čoveka i Boga i rekao čoveku: „Sada možeš izaći pred Oca; stvoren je plan po kome Bog može da se pomiri s čovekom i čovek s Bogom; preko posrednika ti se možeš približiti Bogu!“ I sada On stoji i posreduje za tebe! On je Prvosveštenik koji se moli za tebe; a ti treba da dođeš i izneseš svoj slučaj Ocu preko Isusa Hrista. Na taj način možeš da dobiješ pristup Bogu.
Isus Hristos je predstavljen kako stalno stoji kod oltara, u svakom trenutku nudeći žrtvu za grehe sveta. On je sluga prave Svetinje koju je podigao Bog, a ne čovek. Simboličke senke jevrejskog Svetilišta nemaju više nikakve vrednosti. Svakodnevno i godišnje simboličko posredovanje više se ne moraju obavljati, ali je žrtva pomirnica preko posrednika bitna zbog stalnog ponavljanja greha. Isus služi u Božjoj prisutnosti, prinoseći svoju prolivenu krv, kao krv zaklanog jagnjeta…
Verske službe, molitve, hvale, pokajničko priznanje greha, sve se to podiže kao slatki miris od istinskih vernika prema nebeskom Svetilištu, ali prolazeći kroz pokvarene kanale ljudske prirode, postaje tako zaprIjano da ukoliko ne bude očišćeno krvlju, nikada ne može imati vrednosti pred Bogom… Celokupni mirisni kad koji se podiže iz zemaljskog svetilišta mora da bude pomešan s kapljama Hristove krvi očišćenja. On pred Ocem podiže kadionicu svojih zasluga u kojoj nema nikakve mrlje zemaljske iskvarenosti. On stavlja u svoju kadionicu molitve, hvale i priznanja svog naroda kojima dodaje svoju neokaljanu pravednost. I onda, sa mirisom zasluga Hristovih molitava, kad dolazi pred Boga kao savršen i potpuno prihvatljiv…
O, kada bi svi mogli da vide da sve što je povezano s poslušnošću, hvalom i zahvaljivanjem mora da bude stavljeno na razbuktalu vatru Hristove pravednosti. (Božja zadivljujuća blagodat, str. 153.154)
