A imamo različite darove po blagodati koja nam je dana. (Rimljanima 12,6)
Naš Gospod je odredio da Njegova crkva treba da održava svetu puninu i dovoljnost koje nalazimo u Njemu. Stalno dobijamo od Božjeg obilja, i deleći ono što smo primili treba da predstavimo svetu Hristovu ljubav i velikodušnost. Dok je celo Nebo u pokretu, šaljući glasnike u svaki deo zemlje da nastave delo otkupljenja, Crkva živoga Boga treba takođe da sarađuje s Hristom. Mi smo udovi Njegovog duhovnog tela. On je glava, koja upravlja svim udovima u telu. Isus, u svojoj beskrajnoj milosti, lićno deluje na srca ljudi, postižući duhovno preobraženje, tako zadivljujuće da ga i anđeli gledaju sa divljenjem i radošću. Ista nesebična ljubav koja obeleževa Učitelja vidi se u karakteru i životu Njegovih pravih sledbenika. Hristos očekuje da postanemo učesnici u Njegovoj božanskoj prirodi, dok smo još u ovom svetu, tako da ne odražavamo samo Njegovu slavu, proslavljajući Boga, već i da nebeskim sjajem rasvetlimo tamu u svetu. Tako će se ispuniti Hristove reči: „Vi ste videlo svetu!“ (Matej 5,14)
„Jer mi smo Bogu pomagači“, „pristavi različne blagodati Božije“ (1. Korinćanima 3,9; 1. Petrova 4,10). Poznavanje Božje blagodati, istina Njegove Reči, ali i zemaljski darovi – vreme i sredstva, talenti i uticaj – sve su to poverena dobra od Boga koja treba upotrebiti Njemu na slavu i na spasenje ljudima.
Gde god se iskaže ljubav i saosećanje, gde god se srce trudi da pomogne bližnjima i da ih podigne, tu se otkriva delovanje Božjeg Svetog Duha. U najdubljem neznaboštvu, ljudi koji nisu imali nikakvo znanje o Božjem pisanom zakonu, koji čak nikada nisu ni čuli za Hristovo ime, bili su ljubazni prema Njegovim slugama i štitili ih stavljajući svoj život na kocku. Njihova dela pokazuju da je na njih uticala božanska sila. Sveti Duh je Hristovu blagodat usadio u srca tih grubih ljudi i pobudio u njima saosećanje suprotno njihovoj prirodi, suprotno njihovom vaspitanju. „Videlo istinito koje obasjava svakoga čoveka koji dolazi na svet“ (Jovan 1,9) rasvetlilo je i njihovu dušu i ono će, ukoliko ga budu sledili, povesti njihove noge prema Božjem carstvu. (Review and Herald, 24. decembar 1908)
