Dobar je Gospod, grad u nevolji, i poznaje one koji se uzdaju u Nj. (Naum 1,7)
„Žalosno vreme kakvoga nikada nije bilo“ uskoro će nastupiti, i nama će biti neophodno iskustvo koje sada još nemamo i koje mnogi zanemaruju da steknu. Često se događa da nevolje izgledaju mnogo strašnije dok ih očekujemo, ali to se ne odnosi na krizu koja je pred nama. Najživahnija mašta ne može da opiše pravu veličinu tog iskušenja. U vreme velike nevolje, svaka duša moraće da stoji sama za sebe pred Bogom. „Ako bi Noje, Danilo i Jov bili u njoj (zemlji), tako Ja živ bio, govori Gospod, neće izbaviti sina ni kćeri, nego će svoje duše izbaviti pravdom svojom.“ (Jezekilj 14,20)
Sada, dok naš veliki Prvosveštenik još obavlja službu pomirenja za nas, treba da nastojimo da postignemo savršenstvo u Hristu. Naš Spasitelj, čak ni u mislima nije bio naveden da popusti sili kušanja. Sotona u ljudskom srcu nalazi neke slabosti koje može da iskoristi kao uporišta, ukoliko gajimo neku grešnu želju, preko koje njegova kušanja dobijaju snagu. Međutim, Hristos je ovako rekao o Sebi: „Jer ide knez ovoga sveta, i u Meni nema ništa!“ (Jovan 14,30) Sotona nije uspevao da u Božjem Sinu pronađe bilo šta što bi mu omogućilo da Ga pobedi. Hristos je držao zapovesti svoga Oca, i u Njemu nije bilo greha koji bi sotona mogao iskoristiti kao svoju prednost. To je stanje koje moraju da postignu svi koji žele da opstanu u vreme velike nevolje.
U ovom životu moramo se odvojiti od greha, verom u Hristovu krv pomirenja. Naš ljubljeni Spasitelj poziva nas da mu se pridružimo, da svoje slabosti sjedinimo s Njegovom snagom, naše neznanje s Njegovom mudrošću, našu nedostojnost s Njegovim zaslugama. Božje proviđenje je škola u kojoj treba da se naučimo Isusovoj krotosti i poniznosti. Gospod nam uvek pokazuje put kojim možemo poći, ne zato što će nam biti ugodniji ili lakši, već zato što nas vodi pravim ciljevima u životu. Na nama je da sarađujemo sa snagama kojima se Nebo služi da bi se naš karakter uskladio s božanskim uzorom. Niko ne može zanemariti ili odložiti ovaj posao da svoju dušu ne izloži najstrašnijoj opasnosti…
Sotonin gnev se sve više pojačava kako se njegovo vreme skraćuje, pa će i njegovo delo prevare i uništenja dostići vrhunac u vreme velike nevolje. (Velika borba, str. 622.623. original)
