Jer će biti veliki pred Bogom, i neće piti vina i sikera; i napuniće se Duha Svetoga još u utrobi matere svoje. (Luka 1,15)
Kao prorok, Jovan treba „da obrati srca otaca k deci, i nevernike k mudrosti pravednika, i da pripravi Gospodu narod gotov“. U pripremanju puta za Prvi Hristov dolazak, on je bio predstavnik onih koji će pripremiti narod za Drugi Hristov dolazak. Svet se predao zadovoljavanju svojih želja. Zablude i laži kipte. Umnožavaju se sotonine zamke pripremljene za uništenje duša. Svi koji žele savršenu svetost u strahu Božjem, moraju da nauče pouku o umerenosti i samosavlađivanju. Više sile uma moraju potčiniti želje i strast. Osnov za sticanje umne snage i duhovne pronicljivosti je ta samodisciplina koja će nam omogućiti da razumemo i sprovedemo u život svete istine Božje Reči. Zbog toga umerenost nalazi svoje mesto u delu pripreme za Drugi Hristov dolazak.
Po prirodnom redosledu, Zarijin sin bio bi vaspitavan za svešteničku službu. Međutim vaspitanje u rabinskim školama učinilo bi ga nespremnim za njegovo delo. Bog ga nije poslao učiteljima teologije da ga nauče kako da tumači Pisma. Pozvao ga je u pustinju da bi mogao da uči o prirodi i Bogu te prirode.
Našao je svoj dom u usamljenom predelu, usred neplodnih brežuljaka, divljih klisura i stenovitih pećina. Izabrao je da se odrekne životnih uživanja i raskoši i prihvati nemilosrdnu stegu pustinje. Ovde je njegova okolina doprinosila navikama jednostavnosti i samoodricanja. Neometan svetovnom bukom, mogao je da proučava pouke iz prirode, otkrivenja i proviđenja. Reči koje je anđeo uputio Zariji često su Jovanu ponavljali njegovi bogobojazni roditelji. Od detinjstva ukazivali su mu na njegovu misiju i on je prihvatio sveto poverenje. Samoća pustinje bila je za njega dobrodošlo utočište od društva u kome su gotovo preovladali sumnja, neverstvo i nečistota. Nije verovao u svoju snagu da se odupre iskušenju, izbegavajući stalni dodir sa grehom, da ne bi izgubio osetljivost prema njegovoj strašnoj grešnosti.
Posvećen Bogu od svoga rođenja kao nazirej, usvojio je ovaj zavet kao svoj zavet doživotnog posvećenja. (Čežnja vekova, str. 101.102. original)
