I svaki koji ovaj nad ima na Njega, čisti se, kao i On što je čist. (1. Jovanova 3,3)
U životu učenika Jovana nastupilo je istinsko posvećenje. Za vreme bliskog druženja sa Isusom Hristom, često je od Spasitelja dobijao opomene i savete; te ukore je ponizno prihvatao. Kada se karakter velikoga Boga otkrio pred njegovim očima, uočio je svoje nedostatke, a ovo otkriće ga je učinilo poniznim i skromnim. Iz dana u dan, kao suprotnost svom nasilničkom duhu, pratio je Isusovu nežnost i strpljivost i slušao Njegove pouke o poniznosti i strpljivosti. Iz dana u dan njegovo srce je čeznulo za Hristovom blizinom, sve dok, konačno iz ljubavi prema Učitelju, nije izgubio iz vida sebe. Snaga i nežnost, dostojanstvo i krotost, sila i strpljenje – osobine koje je gledao u svakodnevnom životu Božjega Sina, ispunjavale su divljenjem njegovu dušu. Podložio je svoj naprasiti, častoljubivi karakter Hristovoj preobražavajućoj sili, a božanska ljubav stvorila je u njemu promenu karaktera…
Preobraženje karaktera, koje se moglo uočiti u Jovanovom životu, bilo je uvek posledica druženja sa Hristom. Neki pojedinac može imati izrazite karakterne nedostatke, ali kada postane istinski učenik Isusa Hrista, sila božanske blagodati preobražava ga i posvećuje. Gledajući kao „kroz staklo u zagonetki“ Gospodnju slavu, pojedinac se menja iz slave u slavu, dok ne postane sličan Onome koga obožava.
Jovan je bio učitelj svetosti i u pismima koja je uputio crkvama objašnjava nepogrešiva pravila ponašanja hrišćana. On ovako piše: „I svaki koji ovaj nad ima na Njega, čisti se, kao i On što je čist.“ „Koji govori da u Njemu stoji, i taj treba tako da hodi kao što je On hodio.“ (1, Jovanova 3,3; 2,6) Govorio je da hrišćanin mora da bude neporočan u srcu i životu; da se nikada ne sme zadovoljavati samo praznim rečima. Kao što je Bog svet u svom okruženju, tako i grešni čovek, verom u Hrista, treba da bude svet u svom okruženju. Pavle je poručio Solunjanima: „Jer je ovo volja Božja, svetost vaša.“ (1. Solunjanima 4,3) Posvećenje Crkve je Božji cilj u celokupnom Njegovom postupanju prema Njegovom narodu. On ga je izabrao još od večnosti, da bude svet. Dao je svoga Sina da umre za njega, da može da bude posvećen poslušnošću istini, oslobođen svih tragova sebičnosti. On od njega očekuje lični rad, lično predanje. (Apostolska crkva – Hristovim tragom, str. 557.559. original)
