A Gospod svaki dan umnožavaše društvo onijeh koji se spasavahu. (Dela 2,47)
Prvoj Crkvi bilo je povereno delo koje se stalno širilo – da osniva centre svetlosti i blagoslova gde god se nađu iskrene duše spremne da se stave u službu Hristu. Objavljivanje Jevanđelja trebalo je da obuhvati celu planetu i vesnici krsta nisu se mogli nadati da će ispuniti svoju značajnu misiju, ukoliko ne ostanu sjedinjeni vezama hrišćanskog jedinstva i tako pokažu svetu da su jedno sa Hristom u Bogu. Zar se njihov božanski Učitelj nije ovako molio svome Ocu: „Oče sveti, sačuvaj ih u ime svoje, one koje si Mi dao, da budu jedno kao i Mi.“ Zar nije objavio o svojim učenicima: „I svet omrznu na njih, jer nisu od sveta, kao ni Ja što nisam od sveta.“ Zar od Oca nije tražio da budu „sasvim ujedno, da pozna svet da si Me Ti poslao“? (Jovan 17,11.14.23.21) Njihov duhovni život i njihova duhovna snaga zavisili su od uske zajednice sa Onim koji im je poverio zadatak da propovedaju Jevanđelje.
Jedino ako budu sjedinjeni sa Hristom učenici se mogu nadati da će ih pratiti sila Svetoga Duha i da će nebeski anđeli sarađivati s njima. Uz pomoć ovih božanskih sila oni će pred svetom predstavljati jedinstven prvi borbeni red i biće pobednici u sukobu u kome su primorani da se neprestano sukobljavaju sa silama tame. I ako budu nastavili da deluju jedinstveno, nebeski vesnici ići će pred njima, i otvarati im put; srca će biti pripremljena za primanje istine, i mnogi će biti zadobijeni za Hrista. Sve dok budu ostali sjedinjeni, Crkva će ići napred „lepa kao mesec, čista kao sunce, strašna kao vojska sa zastavama“ (Pesma nad pesmama 6,9). Njeno napredovanje ništa neće moći da zaustavi. Crkva će ići iz pobede u pobedu, slavno ispunjavajući svoju misiju objavljivanja Jevanđelja svetu.
Organizacija crkve u Jerusalimu trebalo je da posluži kao uzor crkvene organizacije u svakom drugom mestu na kome će vesnici istine zadobiti nove vernike za Jevanđelje. Oni kojima je poverena odgovornost opšteg nadzora nad Crkvom, nisu smeli da vladaju Gospodnjim nasledstvom, već da kao mudri pastiri, „pasu stado Gospodnje… i da bivaju ugledi stadu“ (1. Petrova 5,2). (Apostolska crkva – Hristovim tragom, str. 90.91. original)
