U srce svoje zatvorio sam riječ Tvoju, da Ti ne griješim (Psalam 119,11)
Bog je propise iz svog svetog Zakona postavio kao savršena životna pravila. On je izjavio da će ovaj Zakon, ćija se nijedna titla ni jota neće promeniti, do kraja vremena ostati obavezan za sva ljudska bića. Hristos je došao da učini Zakon velikim i slavnim. On je pokazao da je Zakon zasnovan na čvrstom temelju ljubavi prema Bogu i prema bližnjima i da je njegovim poštovanjem obuhvaćena celokupna čovekova dužnost. U svom životu pružio je primer poslušnosti Božjem zakonu. U propovedi na Gori blagoslova pokazao je da zahtevi Zakona prevazilaze vidljive postupke i da se odnose i na misli i namere srca.
Kada poštuju Zakon, ljudi su spremni da se odreknu „bezbožnosti i želja ovoga sveta“ i da žive „pošteno i pravedno i pobožno“ (Titu 2,12). Međutim, neprijatelj svake pravednosti zarobio je svet i naveo ljude i žene da ne poštuju Zakon. I kao što je Pavle predvideo, bezbroj ljudi su se odvratili od jednostavnih, uticajnih istina Božje Reči i našli sebi učitelje koji im govore bajke, ugodne njihovim ušima. Među vernicima propovednicima, mnogi su Božje zapovesti bacili pod svoje noge. Tako su uvredili Stvoritelja sveta, a sotoni dali priliku da se raduje uspehu svojih planova.
Kako se umnožava prezir prema Božjem zakonu, tako raste i odbojnost prema religiji, raste oholost, ljubav prema uživanjima, neposlušnost roditeljima, popustljivost prema sopstvenim slabostima. Zato se razumni ljudi po celom svetu zabrinuto pitaju: Šta možemo učiniti da uklonimo ta zabrinjavajuća zla? Odgovor se nalazi u Pavlovom pozivu Timotiju: „Propovedaj reč!“ U Bibliji se jedino mogu naći sigurna pravila ponašanja. Biblija je prepis Božje volje, izraz Božje mudrosti. Ona suočava čovekov um sa velikim životnim problemima, i zato svima koji poslušaju njena pravila, služi kao nepogrešivi vodič, pomažući im da ne potroše život na pogrešno usmerene napore.
Bog je objavio svoju volju i nije razumno kada čovek sumnja u ono što je sišlo s Njegovih usana. Pošto progovori Beskrajna mudrost, više ne može biti sumnjičavih pitanja, na koja bi čovek trebalo da odgovori, ni neodređenih verovatnoća koje bi trebalo da razreši. Od njega se zahteva jedino iskrena, savesna saglasnost sa Božjom voljom, i to je sve. Poslušnost je najuzvišeniji zahtev razuma, ali i savesti. (Apostolska crkva – Hristovim tragom, str. 505.506. original)
