Ne Ijubite svijeta ni što je na svijetu. (1. Jovanova 2,15)
Hristos nije rekao da čovek neće hteti ili da neće smeti da služi dva gospodara, već da neće moći. Božji interesi i interesi mamona nemaju nikakve zajednice ni srodnosti. Upravo tamo gde savest opominje hrišćanina da se uzdrži, odrekne sebe, zastane, tu telesan čovek prelazi granicu i popušta svojim sebičnim sklonostima. S jedne strane granice stoji Hristov požrtvovani sledbenik; a s druge strane ljubitelj sveta, koji ugađa svojim sklonostima, povodi se za modom, ponaša se lakomisleno i srlja u zabranjena zadovoljstva. Na tu stranu granice hrišćanin ne može da pređe.
Niko ne može da zauzme neutralno stanovište; ne postoji srednja grupa ljudi koja ne voli Boga, ali ne služi ni neprijatelju pravednosti. Hristos treba da živi u ljudskim oruđima, da se služi njihovim darovima i koristi njihove sposobnosti. Njihova volja mora biti potčinjena Njegovoj; oni moraju delovati u Njegovom Duhu. Tada oni više i ne žive, nego u njima živi Hristos. Onaj koji sebe potpuno ne preda Bogu, nalazi se pod upravom druge sile, sluša drugi glas čiji su saveti sasvim drugačije prirode. Polovična služba postavlja ljudsko oruđe na neprijateljevu stranu i čini ga uspešnim saveznikom četa tame. Kada ljudi, koji tvrde da su Hristovi borci, stupe na stranu sotoninog saveza i pomažu toj strani, dokazuju da su Hristovi neprijatelji. Oni su izneverili sveto poverenje. Postali su spona između sotone i prvih boraca i tako se preko tih oruđa neprijatelj stalno trudi da zavede srca Hristovih ratnika.
Najsnažnije uporište poroka na ovom svetu nije razvratan život pokvarenog grešnika, ili prezrenog propalice; to je život koji izgleda besprekoran, častan i plemenit, ali u kome se gaji jedan greh, popušta jednom poroku. Za dušu koja se u tajnosti bori protiv nekog velikog iskušenja i drhti na samoj ivici ponora, takav primer je jedan od najsnažnijih podsticaja na greh. Onaj koji je obdaren najuzvišenijim shvatanjima o životu, istini i časti, a ipak namerno prestupa jedan propis svetog Božjeg zakona, izopačuje sve plemenite darove koje je primio od Njega i pretvara ih u mamac na greh. Genijalnost, talenat, saosećajnost, čak i velikodušno i ljubazno postupanje mogu postati sotonina zamka da i druge duše gurne u ponor propasti za ovaj, ali i budući život. (Misli s Gore blagoslova, str. 93.94. original)
