On otkriva što je duboko i sakriveno, zna šta je u mraku, i svjetlost kod Njega stanuje. (Danilo 2,22)
Proroci kojima su ovi veliki prizori bili otkriveni, čeznuli su da shvate njihovo značenje. Oni „tražiše i ispitivaše… u kakvo ili u koje vreme javljaše Duh Hristov u njima… Kojima se otkri da ne samim sebi, nego nama služahu ovim što vam sada javi… u koje anđeli žele zaviriti“ (1. Petrova 1,10-12).
Za nas koji stojimo na samom pragu njihovog ispunjenja, koliko duboki značaj imaju, koliko živi interes pobuđuju, ovi opisi onoga što će doći – opisi događaja koje su Božja deca očekivala, na koje su pazila, za kojima su čeznula i za koje su se molila otkako su naši praroditelji napustili Edem!…
Od uzdizanja i propadanja naroda, što je jasno prikazano na stranicama Svetog pisma, treba da nauče koliko je bezvredna slava, ako je samo spoljašnja i svetovna. Vavilon, sa svom svojom moći i sjajem, kakve svet od tada nije video – moći i sjajem koji su ljudima toga vremena izgledali tako stabilni i trajni, nestao je bez traga! Propao je „kao cvet travni“. Tako propada sve što nije utemeljeno na Bogu. Neprolazno može biti samo ono što je u skladu s Njegovim namerama i što je izraz Njegovog karaktera. Njegova načela su jedino što je u ovom svetu trajno.
Te velike istine treba da nauče i stari i mladi. Mi moramo proučavati ostvarivanje Božje namere u istoriji naroda i u otkrivanju budućih događaja, da bismo mogli da procenimo pravu vrednost onoga što može i onoga što ne može da se vidi; da bismo mogli da shvatimo šta je pravi cilj života; da bismo, gledajući prolazno u svetlosti večnoga, mogli prolazno iskoristiti na najbolji i najplemenitiji način. I tako, učeći ovde načela Njegovog carstva i postajući Njegovi podanici i građani, možemo se pripremiti da prilikom Njegovog dolaska, s Njim uđemo u Njegov posed.
Taj dan je pred vratima. Za pouke koje treba naučiti, za posao koji treba obaviti, za preobražaj karaktera koji treba postići, vreme koje je preostalo veoma je kratko. (Vaspitanje, str. 183.184. original)
