Jer je ovo volja Božija, svetost vaša. (1. Solunjanima 4,3)
Posvećenje Crkve je Božji cilj u celokupnom Njegovom postupanju prema Njegovom narodu. On ga je izabrao još od večnosti, da bude svet. Dao je svoga Sina da umre za njega, da može da bude posvećen poslušnošću istini, oslobođen svih tragova sebičnosti. On od njega očekuje lični rad, lično predanje. Bog se može proslaviti preko onih koji tvrde da veruju u Njega samo onda kada se usklade sa Njegovim likom i predaju Njegovom Duhu. I tada, kao svedoci za Spasitelja, oni mogu objaviti šta je božanska blagodat učinila za njih.
Istinsko posvećenje ostvaruje se oživotvorenjem načela ljubavi. „Bog je ljubav i koji stoji u ljubavi, u Bogu stoji i Bog u njemu stoji.“ (1. Jovanova 4,16) Život onoga u čijem srcu Hristos nastava, postaće primer praktične pobožnosti. Karakter će biti očišćen, uzdignut, oplemenjen i proslavljen. Čista nauka sjediniće se sa delima pravednosti; nebeska načela stopiće se sa svetim navikama.
Oni koji žele da steknu blagoslove posvećenja moraju prvo shvatiti značenje požrtvovanja… Upravo miris naše ljubavi prema bližnjima otkriva našu Ijubav prema Bogu. Upravo strpljenje u službi donosi spokojstvo i mir duši. Upravo se skromnim, marljivim, vernim radom unapređuje blagostanje Izrailja. Bog podržava i ojačava onoga koji je spreman da ide Hristovim putem.
Posvećenje nije delo trenutka, sata, dana, već celog života. Ono se ne postiže radosnim uzletom osećanja, već je ishod neprestanog umiranja grehu i trajnog življenja u Hristu. Zla se ne mogu popraviti niti reforma karaktera izvesti nekim slabašnim, povremenim naporima. Pobeda se jedino može postići dugim, istrajnim naporom, bolnom disciplinom, ostrom borbom. Mi nikada ne možemo znati danas koliko će snažan biti sutra naš sukob s grehom. Sve dok sotona caruje, mi ćemo morati da savlađujemo svoje ja, da uklanjamo ukorenjene grehe; sve dok nam život bude trajao, neće biti nikakvog odmaranja, neće biti mesta na kome bismo kada stignemo mogli počinuti i kazati: „Postigao sam sve! Posvećenje je delo doživotne poslušnosti.“ (Apostolska crkva – Hristovim tragom, str. 559-561. original)
