Jer ću im oprostiti bezakonja njihova, i grijeha njihovijeh neću više pominjati. (Jeremija 31,34)
Ako ih tada ne bude poslušao, onda, a nikako pre toga, to pitanje treba izneti pred ceo skup vernika. Neka se vernici Crkve, kao Hristovi predstavnici, ujedine u molitvi i usrdnoj molbi sa ljubavlju da bi se prestupnik popravio. Sveti Duh će govoriti preko svojih slugu, moleći zabludelog da se vrati Bogu. Apostol Pavle, nadahnut, kaže: „Kao da Bog govori kroz nas; molimo vas u ime Hristovo, pomirite se s Bogom.“ (2. Korinćanima 5,20) Onaj koji odbaci ovaj zajednički predlog, prekinuo je vezu koja ga spaja sa Hristom, i tako se sam odvojio od zajednice vernih. Posle toga, kaže Isus, „da ti bude kao neznabožac i carinik“. Međutim, on ne sme da se smatra odsečenim od Božje milosti. Neka ne bude prezren ili zanemaren od svoje ranije braće, već negovan nežno i saosećajno, kao jedna od izgubljenih ovaca koju Hristos još uvek želi da dovede u svoj tor.
Hristovo uputstvo o postupku prema zabludelom ponavlja u mnogo određenijem obliku učenje dato Izrailju preko Mojsija: „Nemoj mrziti na brata svojega u srcu svojem; slobodno iskaraj bližnjega svojega, i nemoj trpeti greha na njemu.“ (3. Mojsijeva 19,17) To znači, ako neko zanemari dužnost i ne pokuša da vrati one koji su u zabludi i grehu, koju je Hristos odredio, on postaje saučesnik u grehu. Za zla koja smo mogli zaustaviti, isto smo toliko odgovorni kao da smo sami krivi za ta dela.
Međutim, onome koji čini zlo treba da ukažemo na zlo. To ne smemo da načinimo predmetom svojih međusobnih komentara i kritikovanja; čak ni posle kazivanja crkvi, nemamo pravo da to ponovimo drugima. Otkrivanje grešaka koje čine hrišćani biće samo uzrok spoticanja za svet koji ne veruje; a razmišljanjem o ovome, možemo imati samo štetu, jer posmatranjem i mi se menjamo. U težnji da ispravimo greške nekoga brata, Hristov Duh će nas voditi da ga štitimo, koliko je god to moguće, kritikovanja čak i od njegove braće, i još mnogo više prekora iz nevernog sveta. I sami grešimo i potrebna nam je Hristova milost i praštanje, pa upravo onako kako želimo da On postupa sa nama, On nam nalaže da i mi postupamo jedan prema drugome. (Čeznja vekova, str. 441. original)
