Ne brinite se ni za što nego u svemu molitvom i moljenjem sa zahvaljivanjem da se javljaju Bogu iskanja vaša. (Filibljanima 4,6)
U svakoj porodici treba da postoji određeno vreme za jutarnje i večernje bogosluženje. Lepo je kad roditelji okupe decu pre doručka da zahvale nebeskom ocu za Njegovu zaštitu tokom noći i mole Ga za Njegovu pomoć, vođstvo i brigu tokom dana. Kada dođe veče, roditelji i deca ponovo treba da se okupe pred Njim i zahvale Mu za blagoslove koje su primili tokom dana.
Bogosluženje treba da vodi otac, ili u njegovom odsustvu majka, birajući deo Svetog pisma koji je zanimljiv i lako razumljiv. Služba treba da bude kratka. Kada se čita dugo poglavlje i upućuju duge molitve, služba postaje zamorna i na kraju se oseća olakšanje. Bog se sramoti kad ti trenuci postanu suvoparni i dosadni, kad su tako mučni, tako nezanimljivi da ih se deca plaše.
Očevi i majke, učinite bogosluženje jako zanimljivim. Nema razloga zašto ti trenuci u danu ne bi bili najugodniji i najradosniji. Malo razmišljanja o njegovoj pripremi pomoći će vam da ga učinite zanimljivim i korisnim. S vremena na vreme menjajte oblik bogosluženja. Mogu se postavljati pitanja u vezi s delom pročitanog Pisma i izneti nekoliko ozbiljnih, pravovremenih primedbi. Može se otpevati pesma hvale. Molitva treba da bude kratka i određena. Onaj ko vodi, jednostavnim i ozbiljnim rečima u molitvi treba da hvali Boga za Njegovu dobrotu i moli Ga za pomoć. Ako okolnosti dopuštaju, neka i deca čitaju i mole se…
Svako jutro posvetite sebe i svoju decu Bogu za taj dan. Nemojte računati na mesec ili godine; oni nisu vaši. Dat vam je jedan kratak dan. Tokom tih sati radite za Učitelja kao da je to vaš poslednji dan na zemlji. Izložite Bogu svoje planove da se sprovedu ili ne sprovedu, ako to pokaže Njegovo proviđenje. Prihvatite Njegove planove čak ako njihovo prihvatanje zahteva napuštanje voljenih zamisli. Tako će život biti oblikovan sve više i više prema božanskom uzoru, a „mir Božij, koji prvazilazi svaki um, da sačuva srca vaša i misli vaše u Gospodu Isusu“ Filibjanima 4,7). (Testimonies for the Church, sv. 7, str. 43.44)
