Eto, to vidjeh da je dobro i lijepo čovjeku da jede i pije i uživa dobro od svega truda svojega kojim se trudi pod nebom za života svojega, koji mu Bog da, jer muje to dio. (Propovednik 5,18)
Postoji razlika između fizičke aktivnosti – rekreacije i zabave. Rekreacija, kada je zaista ono što njeno ime znači, onda ona jača i izgrađuje. Odvajajući nas od uobičajenih briga i zanimanja, ona osvežava um i telo i tako nas osposobljava da se s novom snagom vratimo ozbiljnom životnom radu.
Zabavi je pak, s druge strane, cilj uživanje i u njoj se često preteruje; ona troši snagu za koristan rad i tako postaje smetnja pravom uspehu u životu…
Ne gubimo iz vida činjenicu da je Isus izvor radosti. On se ne raduje bedi ljudskih stvorenja, već voli da su srećna.
Hrišćani raspolažu mnogim izvorima sreće i sa nepogrešivom tačnošću mogu reći koja su zadovoljstva ispravna. Oni mogu uživati u razonodama koje neće opterećivati um ili kvariti dušu, koje neće razočarati i ostaviti žalostan trag uticaja koji razara samopoštovanje i zatvara put korisnosti. Ako sa sobom mogu povesti Isusa i sačuvati duh molitve, oni su potpuno sigurni.
Svaka razonoda u kojoj sa verom možete zatražiti Božji blagoslov nije opasna. Ali svaka zabava koja će vas onesposobiti za molitvu nasamo, za porodično bogosluženje ili sudelovanje na molitvenim bogosluženjima nije sigurna, već opasna.
Mi pripadamo onim ljudima koji veruju da je njihova prednost da svakoga dana na ovoj Zemlji žive na slavu Bogu; na ovom svetu ne treba da živimo samo radi svoje zabave, samo da ugađamo sebi. Mi smo ovde da budemo na korist čovečanstvu i na blagoslov društvu. Ako dopustimo da se naše misli bave onim čime se bave mnogi koji traže samo taštinu i besmisao, kako možemo da budemo korisni svom narodu i naraštaju? Kako možemo da budemo blagoslov društvu koje nas okružuje? Ne možemo bezazleno učestvovati ni u jednoj razonodi koja bi nas onesposobila da vernije obavljamo obične dužnosti. (Temelji srećnog doma, str. 512.513. original)
