Blago krotkima, jer će naslijediti zemlju. (Matej 5,5)
„Blago krotkima.“ Teškoće sa kojima se susrećemo mogu mnogo da se umanje tom krotošću koja je sakrivena u Hristu. Ako imamo poniznost našega Ućitelja, uzdići ćemo se iznad prezira, prebacivanja i neprilika kojima smo svakodnevno izloženi i oni će prestati da sumornošću zasenjuju duh. Najuzvišeniji dokaz o plemenitosti jednog hrišćanina je vladanje samim sobom. Onaj koji pred zlostavljanjem ili surovošću ne sačuva blag i postojan duh, lišava Boga prava da u njemu otkrije savršenstvo svog karaktera. Poniznost srca je sila koja donosi pobedu Hristovim sledbenicima; ona je obeležje njihove veze sa gornjim dvorovima.
„Jer je visok Gospod, i vidi niskoga.“ (Psalam 138,6) Bog nežno posmatra one koji otkrivaju krotak i ponizan Hristov duh. Svet ih možda posmatra sa nipodaštavanjem, ali u Njegovim očima oni imaju veliku vrednost. Propusnicu za nebeske dvorove neće dobiti samo mudri, veliki, dobročinitelji; ne samo vredni radnici, puni revnosti i neumorne marljivosti. Ne, širom otvoren ulaz imaće siromašni duhom, koji čeznu da Hristos svojim prisustvom boravi u njima, koji su krotkoga srca, čija je najveća težnja da čine Božju volju. Oni će biti u broju onih koji su oprali i ubelili svoje haljine u krvi Jagnjetovoj. „Zato su pred prestolom Božjim, i služe Mu dan i noć u crkvi Njegovoj; i Onaj što sedi na prestolu useliće se u njih.“ (Otkrivenje 7,15)…
Milostivi će naći milost, a oni koji su čistoga srca, videće Boga. Svaka nečista misao obesvećuje dušu, slabi moralno osećanje i teži da izbriše delovanje Svetoga Duha. Ona pomračuje duhovni vid, tako da ljudi ne mogu gledati Boga. Gospod može da oprosti i oprašta grešniku koji se kaje, ali iako mu je oprošteno, duša je povređena. Onaj ko želi da jasno razlikuje duhovne istine, mora da izbegava svaku nečistotu u govoru ili mislima.
Međutim, Hristove reči pokrivaju više nego samo slobodu od čulne nečistote, više nego slobodu od ceremonijalnog skrnavljenja, koje su Jevreji tako strogo izbegavali. Sebičnost nas sprečava da gledamo Boga… Jedino će nesebično srce, krotak duh pun poverenja, videti Boga kao „milostivog, žalostivog, sporog na gnev i obilnog milosrđem i istinom“ (2. Mojsijeva 34,6). (Čežnja vekova, str. 301.302. original)
