Jer žalost koja je po Bogu donosi za spasenije pokajanje. (2. Korinćanima 7,10)
Kako će čovek biti prav pred Bogom? Kako će grešnik postati pravedan? Samo u Isusu možemo razviti sklad sa Bogom, sa svetošću; ali kako možemo da dođemo Hristu? Mnogi postavljaju isto pitanje koje je postavilo mnoštvo okupljeno na Dan duhova kada je osvedočeno o postojanju greha uzviknulo: „Sta ćemo činiti?“ Prva reč u Petrovom odgovoru glasila je: „Pokajte se!“ (Dela 2,37.38) Jednom drugom prilikom, nedugo zatim, rekao je: „Pokajte se, dakle, i obratite se da se očistite od greha svojih.“ (Dela 3,19)
Pokajanje znači žalost zbog greha i odvraćanje od njega. Mi se nećemo odreći greha ako ne sagledamo njegovu poročnost; sve dok u svom srcu ne prezremo greh, neće nastupiti nikakva stvarna promena u našem životu.
Postoje mnogi koji ne uspevaju da shvate pravu prirodu pokajanja. Mnogi su žalosni zbog učinjenog greha, pa čak pokušavaju da izvrše neko spoljašnje popravljanje, jer se boje da će njihova zlodela navući patnje na njih. Međutim, to nije pokajanje u biblijskom smislu. Oni žale zbog patnji, a ne zbog greha. Takva je bila Isavova žalost kada je uvideo da je zauvek izgubio prvenaštvo. Valam je, preplašen od anđela koji je držeći isukani mač stajao na putu, priznao svoj greh, strahujući da ne izgubi život; ali to nije bilo pravo pokajanje zbog greha, nije nastupila nikakva promena cilja, nikakvo gnušanje prema grehu. Juda Iskariotski, pošto je izdao svog Gospoda, uzviknuo je: „Ja sagreših što izdadoh krv pravu.“ (Matej 27,4)
Ovo priznanje otelo se iz njegove grešne duše pritisnute strahovitim osećanjem prekora i stravičnim iščekivanjem osude. Posledice koje je trebalo da doživi, ispunjavale su ga užasom, ali u njegovoj duši nije se pokazala nikakva duboka žalost koja razdire srce, zbog toga što je izdao bezgrešnog Božjeg Sina i odrekao se Sveca Izrailjeva. Faraon, koga su počele da sustižu Božje kazne, priznao je svoj greh u želji da izbegne nove kazne, ali čim su zla prestala nastavio je da pokazuje svoj prkosni stav prema Nebu. Svi oni žalili su zbog posledica greha, a ne zbog učinjenog greha. (Put Hristu, str. 23.24. original)
