Onoga tražite koji je stvorio zvijezde Kola i Štape, i koji pretvara sjen smrtni ujutro. (Amos 5,8)
Nebo je divno mesto. Želim da budem tamo, da vidim svog dragog Isusa, koji je dao svoj život za mene, da budem preobražena u Njegovo slavno obličje. O, kako bih želela da mogu da opišem slavu sveta koji će doći! Ja sam žedna vode sa živih izvora, koji čine grad našeg Boga.
Gospod mi je dao da vidim i druge svetove. Bila su mi data krila i jedan anđeo me je dopratio od grada do jednog blistavog i veličanstvenog mesta. Trava na tom mestu bila je živo zelene boje, a ptice su cvrkutale umilnu pesmu. Stanovnici tog mesta bili su različitog rasta; plemeniti, dostojanstveni i ljupki. Nosili su obličje Isusa Hrista, a njihova lica zračila su svetom radošću, izražavajući tako slobodu i sreću tog mesta. Upitala sam jednog od njih zašto su ljupkiji i divniji od stanovnika Zemlje. Odgovor je glasio: „Mi smo živeli u potpunoj poslušnosti Božjim zapovestima i nismo pali u neposlušnost kao stanovnici Zemlje.“ Onda sam videla dva drveta, od kojih je jedno veoma ličilo na drvo života u Svetom gradu. Plodovi oba drveta su divno izgledali. Međutim, sa jednog nisu mogli jesti. Tada mi je anđeo pratilac kazao: „Niko na ovom mestu nije okusio sa zabranjenog drveta. Da su okusili, i oni bi pali.“
Nakon toga sam bila preneta na drugu planetu koja je imala sedam meseca. Tamo sam videla dobrog, starog Enoha koji je bio odveden na Nebo. U desnoj ruci je držao prekrasnu palmu; na svakom njenom listu je pisalo: „Pobeda.“ Na glavi mu je bio sjajni beli venac sačinjen od listova i u sredini svakog tog lista je pisalo: „Čistota“; venac je bio oivičen raznobojnim dragim kamenjem koje je blistalo sjajnije od zvezda, i bacalo svoj sjaj na slova, što ih je još više isticalo. Krajevi venca su na potiljku njegove glave bili spojeni trakom na kojoj je bilo ispisano: „Svetost.“ Iznad venca stajala je kruna blistavija od sunca. Upitala sam ga da li je to njegovo stalno boravište otkako se uzneo sa Zemlje. Rekao je: „Nije. Sveti grad je moj dom, a ovde sam došao u posetu.“ Ipak, on se i ovde kretao kao da je sasvim u svom domu. Molila sam svog anđela pratioca da mi dozvoli da tu ostanem. Nisam mogla da podnesem pomisao da se ponovo vratim na ovaj mračni svet. Onda je anđeo rekao: „Moraš se vratiti i ako ostaneš verna ti ćeš zajedno sa 144.000 imati preimućstvo da posećuješ sve svetove i posmatraš dela Božjih ruku.“ (Early Writings, str. 39.40)
