Evo, Car tvoj ide k tebi, pravedan je i spasava, krotak i jaše na magarcu, i na magaretu, mladetu magaričinu. (Zaharija 9,9)
Hristos se za carski ulazak pridržavao jevrejskog običaja. Životinja na kojoj je jahao bila je životinja koju su jahali izrailjski carevi i proročanstvo je predskazalo da će Mesija tako doći u svoje carstvo. Čim su Ga postavili na magare, glasan pobedonosni poklič odjeknuo je vazduhom. Mnoštvo Ga je pozdravljalo kao Mesiju, kao svoga Cara. Isus je sada prihvatio odavanje počasti, što nikada ranije nije dozvoljavao, i učenici su to primili kao dokaz da će se njihove radosne nade uskoro ostvariti u tome što će Ga gledati uzdignutog na prestolu. Mnoštvo je bilo ubeđeno da je kucnuo čas njihovog oslobođenja. U mašti su gledali rimske armije proterane iz Jerusalima, a Izrailj još jednom kao nezavisan narod. Svi su bili srećni i uzbuđeni, ljudi su se međusobno utrkivali u ukazivanju poštovanja. Nisu Mu mogli ukazati čast spoljašnjom raskoši i sjajem, već su Mu prineli na dar zahvalnost srećnih srca. Nisu mogli da Ga daruju skupocenim darovima, već su po Njegovom putu širili svoje gornje haljine kao ćilim, zasipajući put olistalim maslinovim i palminim granama. Nisu mogli da povedu pobedonosnu povorku nikakvim carskim zastavama, već su sekli široke palmine grane, simbol pobede same prirode, i njima visoko mahali, glasno kličući i pevajući slavopoje.
Kako su odmicali, broj pratilaca stalno se povećavao onima koji su čuli o Isusovom dolasku i žurili da se pridruže povorci… Svi su oni čuli o Isusu i očekivali da pođe u Jerusalim; ali znali su da je On dosad sprečavao sve napore da Ga postave na presto, pa su bili veoma iznenađeni kada su doznali da je to On. Pitali su se šta je izazvalo ovu promenu kod Onoga koji je objavio da Njegovo carstvo nije od ovoga sveta…
Nikada ranije u svom zemaljskom životu, Isus nije dozvolio mnoštvu takvo javno ispoljavanje raspoloženja. On je jasno predvideo ishod. To će Ga odvesti na krst… Sada je bilo neophodno da se oči celog naroda uprave na Njega, a događaji koji će prethoditi Njegovoj velikoj žrtvi moraju biti takvi da usmere pažnju na samu žrtvu. Posle takvog javnog ispoljavanja raspoloženja, kao što je bilo ovo, koje Ga je pratilo prilikom Njegovog ulaska u Jerusalim, sve oči pratiće Njegovo brzo napredovanje ka poslednjem prizoru. (Čeznja vekova, str. 570.571. original)
