Jer kako po Adamu svi umiru, tako će i po Hristu svi oživljeti. (1. Korinćanima 15,22)
Ogromna cena plaćena je da bismo dobili oslobođenje iz ropstva grehu u koje smo dospeli Adamovim padom… Vrednost ljudske duše nećemo shvatiti sve dok ne budemo shvatili veliku Žrtvu za otkupljenje koja je prineta na Golgoti. Adamov greh u Edemu gurnuo je ljudski rod u bedu i beznađe. Međutim, planom spasenja obezbeđen je put izbavljenja za sve koji se povinuju određenim zahtevima. Drugo vreme probe odobreno je zahvaljujući žrtvi Božjeg Sina. Moramo ući u bitku, ali možemo izaći kao pobednici na osnovu zasluga Hristove krvi.
Bog je video da je nama nemoguće da nadvladamo neprijatelja i svojom snagom zadobijemo pobedu. Ljudski rod je sve više slabio u svakom sledećem naraštaju nakon pada, tako da se mi, bez Hristove pomoći, ne možemo odupreti zlu neumerenosti. Koliko zahvalni bi trebalo da budemo zato što imamo Spasitelja, i što je On pristao da odloži svoju carsku odoru, napusti tron, zaogrne svoje božanstvo ljudskom prirodom i postane Čovek bola, upoznat sa žalošću…
Posle Njegovog krštenja, Duh Ga je odveo u pustinju da Ga đavo kuša. Hristos je otpoćeo delo otkupljenja upravo na onom mestu na kome je propadanje i počelo. Buduća dobrobit sveta zavisila je od te borbe koju je Knez života vodio u pustinji. Hvala neka je Bogu zato što je On izašao kao Pobednik našavši se na istom tlu na kome je Adam pao, i time dao otkup za Adamov sramni neuspeh. Sotona je napustio bojno polje kao pobeđeni neprijatelj. Ta pobeda je obećanje za nas da, uz Božju pomoć, i mi možemo izaći kao pobednici iz sukoba sa neprijateljem…
Sotona je smatrao da sva sila na ovoj paloj planeti pripada njemu, ali kada je Hristos došao da odmeri snage sa knezom tame, on se susreo sa Onim koji je bio u stanju da se odupre njegovim iskušenjima. Hristos je rekao: „Ide knez ovoga sveta, i u Meni nema ništa.“ (Jovan 14,30)… Celo Nebo posmatralo je ishod sukoba između Hrista i sotone… Pitanje je hoćemo li mi iskoristiti priliku i pobediti uz pomoć Onoga koji nas je zavoleo? (Hristos – Pobednik, str. 215)
