A blago vašijem očima što vide. (Matej 13,16)
Idući jedan pored drugoga, dok je Petrova ruka bila u ruci Učiteljevoj zajedno su ušli u čamac. Međutim, Petar je sada bio tih i miran. Nije imao razloga da se hvali pred svojim drugovima, gotovo je izgubio život zbog neverstva i samouzvišenja. Kada je svoj pogled skrenuo sa Isusa, izgubio je uporište pod nogama i usred talasa potonuo.
Kako smo često, kad naiđu nevolje na nas, i mi slični Petru! Gledamo talase, umesto da svoje oči netremice držimo upravljene na Spasitelja. Naši koraci počinju da klize i nabujale vode prelaze preko naših duša. Isus nije pozvao Petra da dođe k Njemu da bi poginuo; On nas ne poziva da Ga sledimo a zatim da nas napusti…
Isus je čitao karakter svojih učenika. Znao je kako će se žestoko kušati njihova vera. U ovom slučaju na moru želeo je da Petru otkrije njegove lične slabosti – da mu pokaže da je njegova sigurnost u stalnoj zavisnosti od božanske sile. Usred bura iskušenja moći će sigurno da hoda samo ako se u potpunom nepouzdanju u sebe osloni na Spasitelja. U onoj tački u kojoj je mislio da je jak, Petar je bio slab; i sve dok nije shvatio svoju slabost, nije bio u stanju da razume svoju potrebu da zavisi od Hrista. Da je naučio pouku koju je Isus želeo da mu pruži tim iskustvom na moru, ne bi pretrpeo neuspeh kada je veliko iskušenje došlo na njega.
Bog iz dana u dan poučava svoju decu. Prilikama iz svakodnevnog života priprema ih da odigraju svoju ulogu na široj pozornici, koju im je Njegovo proviđenje odredilo. Ishod svakodnevnih proba odrediće njihovu pobedu ili poraz u velikoj životnoj krizi.
Oni koji ne uspeju da shvate svoju stalnu zavisnost od Boga podleći će iskušenju. Mi možemo pretpostavljati da nam noge sada čvrsto stoje i da nikada nećemo biti pokrenuti. Možemo sa poverenjem reći: „Znam kome sam verovao; ništa ne može da uzdrma moju veru u Boga i Njegovu Reč.“ Međutim, sotona pokušava da iskoristi naše nasleđene i stečene crte karaktera i zaslepi naše oči da ne vide naše potrebe i mane. Jedino svesni svoje slabosti, i ako stalno gledamo na Isusa, možemo sigurno hodati. (Čeznja vekova, str. 381.382. original)
