Ali ovo znaj da će u posljednje dane nastati vremena teška. (2. Timotiju 3,1)
Hristos je prorekao da će se pojaviti varalice, pod čijim uticajem će se „bezakonje umnožiti“, a ljubav mnogih ohladneti (Matej 24,12). Opomenuo je učenike da će Crkva biti u većoj opasnosti od lažnih učitelja u svojoj sredini nego od progonstava kojima će je izložiti njeni spoljni neprijatelji. Pavle je mnogo puta opominjao vernike protiv tih lažnih učitelja. Od te opasnosti, više nego od bilo koje druge, Crkva će morati da se čuva, jer bi inače, primajući lažne učitelje, širom otvorila vrata zabludama preko kojih bi neprijatelj pokušao da potamni duhovnu pronicljivost i uzdrma poverenje onih koji su se tek obratili Bogu, koji su tek prihvatili evanđeosku veru. Hristos mora da bude merilo prema kome će se ocenjivati sva učenja. Sve što nije u skladu sa Njegovim učenjem, hrišćani moraju da odbace! Hristos koji je razapet zbog greha, Hristos koji je ustao iz mrtvih, Hristos koji je otišao na Nebo – to je nauka o spasenju koju su morali da nauče i propovedaju.
Opomene iz Božje Reči o opasnostima koje prete Hrišćanskoj crkvi upućene su i nama danas. Kao što su u dane apostola, ljudi pokušavali da tradicijom i filozofijom unište veru u Bibliju, tako će i danas, zvučnim rečima visoke kritike, evolucije, spiritizma, teozofije i panteizma neprijatelj svake pravde pokušati da navede ljude da pođu zabranjenim putevima. Za mnoge ljude Biblija je kao svetiljka bez ulja, zato što su svoje misli usmerili spekulativnim verovanjima koja unose zbrku i pogrešna shvatanja. Delo visoke kritike razlaganjem, nagađanjem i prepravljanjem potkopava veru u Bibliju kao božansko otkrivenje. Ona Božjoj Reči oduzima snagu da usmerava, oplemenjuje i nadahnjuje ljudski život. Spiritizam pokreće mnoge da veruju da je želja najviši zakon, da je bezakonje sloboda i da je čovek odgovoran jedino samome sebi.
Hristovi sledbenici suočiće se sa „slatkim rečima“, na koje apostol posebno upozorava vernike iz Kolose. Srešće se sa spiritističkim tumačenjima Biblije, koja ne smeju prihvatiti. Njihov glas treba da se podigne u prilog večnih biblijskih istina. Usmeravajući svoj pogled na Hrista, oni treba postojano da idu napred obeleženim putem, odbacujući sve ideje koje nisu u skladu sa Njegovim učenjem. Božanska istina treba da bude predmet njihovih razmišljanja i proučavanja. Bibliju treba da smatraju Božjim glasom koji im se neposredno obraća. Samo na taj način upoznaće pravu božansku mudrost. (.Apostolska crkva – Hristovim tragom, str. 473-475. original)
