Jer si Ti, Gospode, dobar i milosrdan i veoma milostiv svima koji Te prizivlju. (Psalam 86,5)
Danas se svuda po vaspitnim ustanovama i u crkvama uvlače spiritistička učenja koja potkopavaju veru u Boga i Njegovu Reč. Teoriju da je Bog suština koja prožima celu prirodu prihvataju mnogi koji ispovedaju veru u Pismo, ali ma kako lepo zaogrnuta, ova teorija je najopasnija. Ona pogrešno predstavlja Boga i predstavlja omalovažavanje Njegove veličine i veličanstva. Ona sigurno teži ne samo zadovoljenju, već i ponižavanju ljudi. Njen bitni sastavni deo je tama, a njen delokrug je čulnost. Ishod njenog prihvatanja je odvajanje od Boga. Za palu ljudsku prirodu ovo znači propast.
Usled greha naše stanje je neprirodno i sila koja nas preporađa mora da bude natprirodna, inače ona nema nikakvu vrednost. Postoji samo jedna sila koja može da slomi vlast zla nad ljudskim srcem. To je Božja sila iskazana u Isusu Hristu. Jedino krvlju Raspetoga moguće je očišćenje od greha. Jedino Njegova blagodat može da nam omogući da se odupremo težnjama naše pale prirode i da je potčinimo. Spiritističke teorije o Bogu ostavljaju Njegovu blagodat bez ikakvog uticaja. Ako je Bog suština koja prožima celu prirodu, tada On prebiva u svim ljudima, pa je čoveku za dostizanje svetosti jedino potrebno da razvije silu koja je u njemu.
Ove teorije, praćene svojim logičkim zaključkom, odvode daleko celo hrišćansko tumačenje istine. One odbacuju potrebu pomirenja i čine čoveka otkupiteljem samoga sebe. Ove teorije o Bogu čine Njegovu Reč bezuticajnom, a oni koji ih prihvataju nalaze se u velikoj opasnosti da budu zavedeni da celu Bibliju posmatraju kao izmišljotinu. Oni mogu da smatraju vrlinu boljom od poroka, ali isključujući Boga sa Njegovog položaja pravične vladavine, oni se u svojoj zavisnosti oslanjaju na ljudsku silu koja – bez Boga – nema nikakvu vrednost. Čovek lišen pomoći neće imati prave sile da se odupre zlu i da ga savlada. Zaštita duše je porušena. Čovek nema nikakvu branu protiv greha. Kada se ograničenja iz Božje Reči i Njegov Duh jednom odbace, ne znamo do kojih dubina čovek može da potone…
Otkrivenje koje je Bog dao o Sebi u svojoj Reči je za naše poučavanje. Mi ovo možemo da pokušamo da shvatimo. Međutim, iza ovoga ne možemo da prodremo. (U potrazi za boljim životom, str. 428.429. original)