Srce moje govori pred Tobom što si rekao: Tražite lice Moje; tražim lice Tvoje, Gospode! (Psalam 27,8)
Sotona svim svojim silama nastoji da pažnju Ijudi usmeri na tašta zadovoljstva, i uspeva u tome. On te svoje izume ubacuje između Boga i duše. On izmišlja razonode da bi misli Ijudi odvratio od razmišljanja o Bogu. Preplavljen zanimanjem za sport i zadovoljstva, svet je uvek željan nečeg novog i zanimljivog, ali kako se malo vremena i misli posvećuje Tvorcu neba i Zemlje… Gospod želi da proučavamo neprolazna dela, i da zahvaljujući tom proučavanju naučimo pouku o Ijubavi, strahopoštovanju i poslušnosti prema Njemu. Nebesa i zemlja sa svim obiljem svojih dobara imaju za cilj da nam pruže pouke o Božjoj Ijubavi, brizi i sili.
Bog poziva svoja stvorenja da svoju pažnju odvrate od pometnje i zbunjenosti kojima su okružena, i da se dive delima Njegovih ruku. Dok proučavamo Njegova dela, nebeski anđeli biće kraj nas da prosvete naš um i sačuvaju nas od sotoninih obmana. I dok posmatramo čudesna dela koja je Božja ruka stvorila, dozvolimo da naše oholo i uobraženo srce oseti svu svoju sićušnost i potpunu zavisnost od Njega. Kako je strašno kada ne priznamo Boga kada bi trebalo! Kako je žalosno poniziti se kad je prekasno! (Counsels to Teachers, str. 456.457)
U Hristovoj religiji postoji preporađajući uticaj koji preobraža-va celo biće, uzdižući čoveka iznad svakog unižavajućeg poroka, usmeravajući njegove misli i želje prema Bogu i Nebu. Povezujući se sa Beskonačnim, čovek postaje učesnik u božanskoj prirodi. Njemu strele neprijatelja ne mogu da naude, jer je zaodenut punom opremom Hristove pravednosti. (Counsels to Teachers, str. 51.52)
