A Caru vječnome, neraspadljivome, koji se ne vidi, jedinome premudrome Bogu čast i siava vavijek vijeka. Amin. (1. Timotiju 1,17)
Otkrivenje koje je Bog dao o Sebi u svojoj Reči je za naše poučavanje. Mi ovo možemo da pokušamo da shvatimo. Međutim, iza ovoga ne možemo da prodremo. Najuzvišeniji umovi mogu da čine napore do potpunog iscrpljenja u pretpostavkama o Božjoj prirodi, ali napor će ostati bez ploda. Nama nije dato da rešimo ovaj problem. Nijedan Ijudski um ne može da shvati Boga. Nikome nije dopušteno da se upušta u spekulisanje o Njegovoj prirodi. Ovde je tišina rečitost. Sveznajući Bog je iznad svake rasprave.
Kada je stvaran plan spasenja, nije bilo dopušteno čak ni anđelima da učestvuju u savetovanjima između Oca i Sina. Ljudska bića ne mogu da prodru u tajne Najuzvišenijeg. Mi ne poznajemo Boga koliko ni deca, ali kao deca možemo da Ga volimo i poslušamo. Umesto da spekulišemo o Njegovoj prirodi ili Njegovim preimućstvima, poslušajmo reči koje je On izgovorio: „Možeš li tajne Božje dokučiti?“ (U potrazi za boljim životom, str. 429.430. original)
Istraživanjem čovek ne može da pronađe Boga. Neka niko ne pokušava da smelom rukom podigne veo koji sakriva Njegovu slavu. „Kako su neispitljivi Njegovi sudovi i neistraživi Njegovi putevi!“ Skrivanje Njegove sile dokaz je Njegove milosti, jer podići veo koji sakriva Božje prisustvo znači smrt. Nijedan smrtni um ne može da prodre u tajanstvenost u kojoj Svemoćni prebiva i deluje.
O Njemu možemo saznati jedino ono što On smatra podesnim da nam otkrije. Um mora da prizna vlast koja je uzvišenija od njega. Srce i um moraju da se poklone velikom JA SAM. (U potrazi za boIjim životom, str. 438. original)
