Nije ovdje: jer ustade kao što je kazao. Hodite da vidite mjesto gdje je ležao Gospod. (Matej 28,6)
Jedan zemljotres označio je čas kada je Hristos položio svoj život, a drugi je posvedočio trenutak kada Ga je pobednički ponovo uzeo. On koji je pobedio smrt i grob pobedničkim korakom izašao je iz groba usred zemljotresa, sevanja munja i pucanja gromova…
Hristos je proslavljen izašao iz groba, dok su Ga posmatrali rimski stražari. Njihove oči bile su prikovane za lice Onoga koga su nedavno ismejavali i kome su se rugali. U ovom proslavljenom Biču posmatrali su zarobljenika koga su videli u sudskoj dvorani, kome su ispleli trnov venac…
Prilikom pojave anđela i proslavljenog Spasitelja, rimski stražari su klonuli i ostali kao mrtvi. Kada je nebeska pratnja iščezla iz njihovog pogleda, ustali su i brzo, koliko su ih klecavi udovi mogli nositi, pošli prema kapiji vrta. Posrćući kao pijanci, požurili su dalje u grad, objav-ljujući divnu novost onima koje su sretali. Uputili su se Pilatu, ali je njihov izveštaj stigao jevrejskim vlastima, pa su prvosveštenici i poglavari poslali da ih najpre dovedu k njima. Ovi vojnici neobično su izgledali. Dršćući od straha, bleda lica posvedočili su o Hristovom vaskrsenju. Vojnici su sve ispričali, upravo onako kao što su videli; nisu imali vremena da misle ili ispričaju išta osim istine. Sa bolnim izrazom kazali su: „Onaj koji je raspet na krstu bio je Božji Sin. Čuli smo anđela koji Ga je proglasio Veličanstvom Neba, Carem slave.“
Lica sveštenika bila su kao lica mrtvaca. Kajafa je pokušao da govori. Njegove usne su se micale, ali nisu izustile nijednu reč… Tada je vojnicima rečeno da šire lažan izveštaj…
Kada je Isus položen u grob, sotona je likovao. Usudio se da se nada da Spasitelj neće ponovo uzeti svoj život. Tvrdio je da polaže pravo na Gospodnje telo i postavio svoju stražu oko groba, želeći da zadrži Hrista kao zarobljenika. Bio je veoma razljućen, kada su njegovi anđeli pobegli pred nebeskim vesnikom. Kada je video Hrista kako izlazi kao Pobednik, znao je da će njegovo carstvo doći kraju i da će na kraju i sam morati da umre. (Čežnja vekova, str. 780-782. original)
