Kroz koje se nama darovaše časna i prevelika obećanja, da njih radi imate dijel u Božijoj prirodi. (2. Petrova 1,4)
Kada se usrdno molimo Gospodu da nam se smiluje u našoj teskobi i da nas vodi svojim Svetim Duhom, On nikada neće odbiti tu našu molbu. Može se dogoditi da roditelj i zaboravi svoje gladno dete, ali naš Bog nikada neće odbiti vapaj koji Mu čežnjivo srce upućuje u nevolji. S kakvom je izvanrednom nežnošću On opisao svoju ljubav. To je, u stvari, poruka Očevog srca onima koji u mračnim danima misle da je Bog ravnodušan prema njima: „Ali Sion reče: Ostavi me Gospod, i zaboravi me Gospod. Može li žena zaboraviti porod svoj da se ne smiluje na čedo utrobe svoje? A da bi ga i zaboravila, Ja neću zaboraviti tebe. Gle, na dlanovima sam te izrezao.“ (Isaija 49,14-16)
Svako obećanje u Božjoj Reči može biti predmet naših molitava, jer je svaka Gospodnja reč siguran zalog. Za svaki duhovni blagoslov koji nam je potreban, naša je prednost da ga tražimo preko Isusa. U dečjoj jednostavnosti možemo izneti svoje zemaljske potrebe, moleći Ga za hleb i odelo, kao što tražimo Hleb života i odeću Hristove pravednosti. Naš nebeski Otac zna da nam je sve to potrebno, i On nas poziva da to tražimo od Njega. U Hristovo ime prima se sve…
Ali ne zaboravimo da dolazeći Bogu kao Ocu, priznajemo da smo Njegova deca. Mi se ne uzdamo samo u Njegovu dobrotu nego se u svemu pokoravamo Njegovoj volji, znajući da se Njegova ljubav ne menja. Mi pristajemo da radimo Njegov posao. Onima kojima je zapovedio da taže najpre carstvo Božje i Njegovu pravednost, Isus je dao i obećanje: „Ištite i primićete!“ (Jovan 16,24)
Darovi Onoga koji ima svu vlast na Nebu i na Zemlji stoje namenjeni Božjoj deci. Darove tako dragocene dobijamo zahvaljujući skupocenoj žrtvi Iskupiteljeve krvi; darove koji će zadovoljiti najdublju čežnju srca, darove trajne kao večnost mogu primiti i uživati svi oni koji kao mala deca izađu pred Boga. Prihvatimo Božja obećanja kao da su nama upućena, iznesimo ih pred Isusa kao reči koje je On izgovorio, i primićemo punu meru radosti. (Misli s Gore blagoslova, str. 132-134. original)
